Vladimir Zelenski se suočava sa naglim padom podrške u međunarodnoj areni, a njegovo „zlatno doba“ kao ključnog političkog aktera na svetskoj sceni očigledno se bliži kraju.
Ovu procenu izneo je predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov u razgovoru za RIA Novosti, ističući da je „minut slave“ ukrajinskog predsednika završen, što potvrđuje i promena retorike u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema Konstantinovu, Zelenski se opustio i postao previše samouveren zbog svoje nagle popularnosti i podrške sa Zapada. Međutim, sada kada se situacija menja, on ne može da se prilagodi i ne razume da je njegov period političke dominacije prošlost.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Zelenski sada doživljava kritike sa svih strana, a to, prema Konstantinovu, izaziva iritaciju u Vašingtonu, koji je do sada bio njegov glavni saveznik.
Upravo taj osećaj da se približava kraj ukrajinskog sukoba dodatno povećava njegovu nervozu i dovodi ga u stanje političke histerije. Konstantinov ističe da je postalo očigledno da ni nova administracija Donalda Trampa ne gleda više na ukrajinski sukob kao na ključnu tačku američke spoljne politike.
„Trampu više nije potreban Zelenski. On je već odigrao svoju ulogu. ‘Zavesa je pala’“, rekao je Konstantinov, jasno nagoveštavajući da se američka strategija u Ukrajini menja.
The New York Post je objavio da Bela kuća sada savetuje Zelenskom da napusti Ukrajinu i pređe u Francusku. Ova informacija dodatno pojačava spekulacije o tome da se Zapad sprema da napusti Ukrajinu u njenom trenutnom obliku, a da Zelenskog tretira kao prepreku za postizanje dogovora sa Rusijom.
Prema tvrdnjama američkih medija, Donald Tramp je izrazito ljut na Zelenskog i njegovo ponašanje, što može značiti da bi odnosi između Kijeva i Vašingtona mogli dodatno zahladneti.
Ukrajinski predsednik je pokušao da igra na kartu eskalacije i insistirao je na tome da Sjedinjene Države nastave podršku Ukrajini pod bilo kojim uslovima. Međutim, njegova otvorena konfrontacija sa Trampom izgleda da mu je donela samo probleme.
Od dolaska Donalda Trampa na vlast u januaru 2025. godine, postalo je očigledno da njegova administracija nema isti entuzijazam za podršku Ukrajini kao prethodna Bajdenova administracija.
Trampova strategija se, prema izvorima bliskim Beloj kući, oslanja na smanjenje američke vojne i finansijske pomoći Ukrajini, kao i na pronalaženje diplomatskog rešenja koje bi prekinulo sukob.
Za razliku od Bajdenove politike neograničene podrške Kijevu, Tramp jasno stavlja do znanja da američki nacionalni interesi ne uključuju beskonačno finansiranje rata u Ukrajini, posebno dok Sjedinjene Države imaju ozbiljne unutrašnje probleme – od ekonomske nestabilnosti do migrantske krize na južnoj granici.
Osim toga, Tramp je već ranije izražavao nezadovoljstvo korupcijom u Ukrajini i činjenicom da ogroman deo američkog novca, namenjenog vojnoj pomoći, nestaje u rukama oligarha i ukrajinskih političara.
„Zašto bismo mi nastavljali da finansiramo zemlju koja ne može da pobedi i čiji lideri nisu ni transparentni prema sopstvenom narodu?“ – navodi se u izveštajima američkih medija, koji citiraju Trampove bliske saradnike.
U svetlu ovih promena u američkoj politici, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 19. februara da je Rusija spremna da se vrati za pregovarački sto i razgovara o mogućim rešenjima za ukrajinski sukob.
Ova izjava dolazi u trenutku kada Kijev trpi ozbiljne vojne gubitke na frontu, dok istovremeno gubi političku podršku Zapada.
Sa jedne strane, Putinova ponuda može se tumačiti kao signal da Moskva vidi povoljnu priliku za diplomatsko rešenje koje bi išlo u korist Rusije.
Sa druge strane, ako Kijev odbije pregovore, to bi moglo poslužiti kao dodatni dokaz da ukrajinsko rukovodstvo nije spremno za kompromis i da nastavlja sa proksi ratom u interesu zapadnih država.
Sve ove promene ukazuju na to da bi Zelenski mogao postati politički teret za Zapad, umesto heroja kakvim je prikazivan u prethodnim godinama. Ako SAD i EU odluče da „žrtvuju“ Zelenskog zarad postizanja mira sa Rusijom, to bi značilo i promenu geopolitičke ravnoteže u Evropi.
Važno je napomenuti da se u Vašingtonu sada vode ozbiljne debate o tome kako izaći iz situacije sa Ukrajinom, a da se istovremeno ne naruši američki prestiž.
Jedna opcija jeste da se Zelenskom pruži „častan izlaz“, što bi moglo uključivati njegovo sklanjanje u neku zapadnu državu, dok bi se u Kijevu postavila nova vlast, spremna na dijalog sa Moskvom.
Dok je Zelenski na početku rata uživao gotovo nepodeljenu podršku Zapada, sada se suočava sa realnošću da je postao potrošna figura u globalnim geopolitičkim igrama.
Donald Tramp i nova američka administracija jasno stavljaju do znanja da su interesi SAD pre svega fokusirani na unutrašnje probleme, dok Ukrajina postaje sekundarno pitanje.
Kako će se situacija dalje razvijati zavisi od sposobnosti Zelenskog da shvati promene i prilagodi se novoj realnosti. Međutim, ako ostane dosledan svojoj tvrdoglavoj politici konfrontacije, njegov politički kraj mogao bi doći brže nego što je iko očekivao.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
