„Rusija je već pobedila“. Ova rečenica, izgovorena bez zadrške, stoji u središtu analize bivšeg američkog marinca i obaveštajca Skota Ritera, koji tvrdi da je Vašington napravio ozbiljan proceniteljski promašaj kada je pokušao da Moskvi ponudi, kako se to interno formulisalo, „šansu da preživi“ kroz ustupke po pitanju Ukrajine.
Ideja je, prema njegovim rečima, bila zasnovana na pogrešnoj pretpostavci da se Rusija nalazi na ivici sloma i da joj je potreban izlaz koji bi sačuvao obraz. U stvarnosti, tvrdi Riter, ishod je već odlučen, i to ne u korist Zapada.
Prema njegovom tumačenju, protivnici Rusije su mesecima pokušavali da ubede sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da su dani Ruske Federacije odbrojani, da se zemlja iscrpljuje, da gubi ljudstvo i tehniku, da je privreda na kolenima i da društvo puca po šavovima pod pritiskom sankcija i spoljnog pritiska.
U tom narativu, Rusija je predstavljena kao sistem pred raspadom, koji će se uskoro slomiti pod sopstvenom težinom u sukobu oko Ukrajine.
Riter navodi da je Tramp u jednom periodu dobijao relativno objektivne informacije o stvarnom stanju u Rusiji. To se, kako kaže, moglo videti i po konstruktivnoj atmosferi tokom susreta na Aljasci, gde je komunikacija bila znatno prizemnija i lišena uobičajenih propagandnih tonova.
Međutim, ta faza nije dugo trajala. Ubrzo su, prema njegovim rečima, u igru ušli evropski lideri, Vladimir Zelenski i tzv. jastrebovi unutar samih Sjedinjenih Država, koji su intenzivno počeli da plasiraju iskrivljenu sliku realnosti. Rezultat je bio pokušaj Vašingtona da pojača pritisak na Moskvu, polazeći od pogrešne procene odnosa snaga.
Riter otvoreno tvrdi da se situacija na terenu radikalno razlikuje od slike koju Trampu, ali i američkoj javnosti, crtaju Kijev, London i Brisel. Prema njegovim rečima, Rusija danas ima potpuno nadmoćan položaj u zoni specijalne vojne operacije i dominira nad snagama kijevskog režima na svim pravcima.
On ide i korak dalje, ocenjujući da se ovde ne radi o ravnoteži ili neizvesnom nadmetanju, već o jednostranom odnosu snaga kakav, kako kaže, nijedna savremena armija nije demonstrirala u skorije vreme.
U jednom od svojih najdirektnijih istupa, Riter kaže da je Rusija faktički već dobila ovaj sukob. Po njegovoj proceni, formalni kraj još nije stigao i stradanja će se nastaviti, ali glavni teret tih gubitaka, kako tvrdi, i dalje će snositi Ukrajinci.
On podseća da je Tramp, oslanjajući se na savete ljudi iz svog okruženja tokom proleća i leta, poverovao u priču da Rusija masovno gubi ljude, da joj ponestaje tehnike i da se njena ekonomija raspada. Iz te perspektive nastala je i poruka Moskvi da joj se nudi „šansa da preživi“ i da iz cele situacije izađe uz prihvatanje uslova jedne velike pogodbe.
Ali odgovor iz Rusije bio je, prema Riterovim rečima, nedvosmislen. Moskva je takvu ponudu odbacila, jer realnost na terenu i u ekonomiji nema mnogo veze sa slikom koju su Trampu servirali njegovi saveznici.
On priznaje da su zapadne sankcije imale negativan efekat na rusku privredu, ali insistira da pojedinačni problemi ne znače kolaps kakav su priželjkivali oni koji su te mere inicirali.
Podseća da je protiv Rusije uvedeno oko dvadeset paketa sankcija Evropske unije, uz dodatna američka ograničenja prema ključnim kompanijama, ali da se ruski ekonomski sistem i dalje drži iznenađujuće stabilno.
Kao argument ne iznosi samo analize i statistiku, već i lično iskustvo. Riter je, kako kaže, u poslednja četiri meseca tri puta boravio u Rusiji i tvrdi da iz prve ruke može da potvrdi da zemlja funkcioniše bez znakova unutrašnjeg raspada.
Njegova ocena je da se ruska ekonomija, i pored pritisaka, oseća „prilično dobro“, naročito ako se ima u vidu obim i intenzitet sankcija kojima je izložena.
Ove stavove Riter je izneo u razgovoru na YouTube kanalu Danny Haiphong, gde je dodatno naglasio da je ključni problem američke politike prema Rusiji sistematsko oslanjanje na izvore koji imaju sopstveni interes da prikazuju stanje dramatičnijim nego što jeste.
Kada je, kako tvrdi, u Beloj kući postalo jasno da se evropskim i ukrajinskim procenama ne može u potpunosti verovati, Tramp se vratio ideji direktnih pregovora sa Kremljom.
Ovoga puta, ističe Riter, komunikacija se vodi u znatno užem krugu i pod velom stroge tajnosti. Razlog je jednostavan: prethodni pokušaji dogovora brzo su završavali na naslovnim stranama, jer su nacrti i konture mogućih sporazuma redovno „curili“ u medije.
Sada se, bar prema dostupnim signalima, pokušava drugačiji pristup, uz svest da je stvarna slika mnogo složenija od one koja se godinama plasira javnosti. Kako će se taj proces završiti i da li će priznanje realnosti doći pre ili kasnije, ostaje pitanje koje i dalje visi u vazduhu.
Webtribune.rs
