Na terenu se već duže vidi jedan obrazac: Ruske snage u zoni SVO ne oslanjaju se isključivo na novitete, ali ni na puku tradiciju.
Kombinuju se sistemi koji su odavno u upotrebi sa savremenim tehnološkim rešenjima, i upravo ta mešavina, kako objašnjava vojni ekspert Jurij Knutov u razgovoru za „Argumente i fakti“, daje rezultate koji privlače pažnju i izazivaju nervozu kod protivnika, ali i u strukturama NATO-a.
Jedan od primera dolazi iz artiljerije, oblasti koja se često prerano otpisuje. Takozvane „staljinističke“ topove M-46, projektovane još pedesetih godina prošlog veka, danas ponovo viđamo u realnim uslovima.
Razlog nije nostalgija, već domet. Sa cevi kalibra 130 milimetara, M-46 može da dobaci do 37 kilometara, a u kombinaciji sa savremenim aktivno-reaktivnim granatama postiže i preciznost koja se ranije nije mogla očekivati.
Knutov ukazuje da bespilotne letelice danas praktično štite artiljeriju, dajući joj oči i štit u isto vreme, što omogućava širu upotrebu ovih sistema kao relativno jeftinog, ali izuzetno razornog sredstva.
Paralelno s tim, u upotrebi su i sistemi potpuno drugačije filozofije. U vojnim Telegram-kanalima prošle sedmice pojavile su se informacije da su ruske snage prvi put od 2022. godine koristile nadzvučne rakete H-22 za udare po objektima u Kijevu.
Reč je o krstarećim raketama koje se lansiraju sa visina od 20 do 40 kilometara, iznad radnog dometa većine protivvazdušnih raketnih sistema. Kako navodi Knutov, većina PVO sistema funkcioniše do visine od oko 20 kilometara, što H-22 čini praktično nedostižnim.
Ukrajinska strana je ranije priznala da tokom cele njihove upotrebe nije uspela da obori nijednu takvu raketu, a ni sistemi Patriot nisu pokazali efikasnost protiv njih.
Razorni efekat H-22 ne svodi se samo na bojevu glavu mase oko 600 kilograma. Rakete se kreću brzinama od 4,5 do pet i više maha, pa ogromna kinetička energija dodatno pojačava dejstvo.
Upravo ta kombinacija mase i brzine omogućava visoko precizne udare po najvažnijim ciljevima i, kako primećuje Knutov, pokazuje da čak i stariji sistemi, ako su pravilno korišćeni, i dalje imaju ozbiljnu snagu.
Na drugom kraju spektra nalazi se vođeni artiljerijski projektil „Krasnopolj“, koji je takođe privukao pažnju poslednjih dana. Prošle sedmice njime je uništen punkt za upravljanje bespilotnim letelicama u Harkovskoj oblasti.
Princip rada je precizan, ali ne i komplikovan: izviđački dron otkriva cilj, zatim se podiže druga bespilotna letelica koja ga obeležava laserskim zrakom. Za razliku od filmskih scena, taj zrak nije vidljiv golim okom, jer se koristi opseg koji se ne može uočiti, ali omogućava projektilu da se navede pravo na metu.
Specifičnost „Krasnopolja“ je mogućnost korekcije putanje tokom leta. Projektil menja trajektoriju tako da pogodi cilj sa izuzetnom preciznošću, a u slučajevima kada se radi o dobro utvrđenim objektima, poput zemunica, koriste se dva projektila. Prema rečima Knutova , oblast njihove primene se širi, što nije slučajno: visoka preciznost i relativno niska cena čine ovaj sistem posebno vrednim.
Ta vrednost nije promakla ni američkim vojnim stručnjacima. Prva modifikacija „Krasnopolja“ pojavila se pre 15 do 20 godina i tada je već izazvala interesovanje u SAD.
Kako navodi Knutov, Amerikanci su želeli da kupe dva primerka, ali je Rusija tu ponudu odbila. U to vreme su imali sopstveni analog, ali je ruski projektil bio jednostavniji, jeftiniji i uz to vrlo precizan.
Kada se sve sabere, slika postaje jasnija. Visokoprecizne nadzvučne rakete, vođeni projektili poput „Krasnopolja“ i artiljerijski sistemi M-46, oslonjeni na savremene bespilotne tehnologije, grade višeslojni pristup dejstvima u zoni SVO.
Stari i novi sistemi ne stoje jedan pored drugog slučajno, već funkcionišu kao celina. Koliko će ovakav model uticati na dalji razvoj vojnih tehnologija i taktika, ostaje otvoreno pitanje, ali iskustvo sa terena sugeriše da kombinacija proverene osnove i modernih rešenja još nije rekla poslednju reč.
