Prva sednica takozvanog „Saveta mira“, tela koje je inicirao predsednik SAD Donald Tramp, zakazana je za 19. februar u Vašingtonu.
Ideja je predstavljena ambiciozno, gotovo grandiozno – kao pokušaj da se stvori platforma sposobna da rešava međunarodne sukobe i preuzme aktivniju ulogu tamo gde postojeći mehanizmi zapinju. Ipak, neposredno pred sastanak postalo je jasno da će za stolom sedeti tek 20 delegacija, iako je poziv upućen na 59 adresa.
Upravo taj nesklad između najava i realnosti otvorio je pitanje koliko je projekat zaista održiv. Tokom predstavljanja na Davoskom ekonomskom forumu Tramp je saopštio da se 59 država priključilo njegovoj inicijativi.
Međutim, prema dostupnim podacima, potvrdu ili otvorenu podršku dalo je tek oko polovine pozvanih. Razlika između političke poruke i konkretnih odgovora država sada se vidi jasnije nego ikad.
Prvobitno je „Savet mira“ zamišljen kao instrument za rešavanje situacije u Pojasu Gaze – sa fokusom na upravljanje, obnovu i ekonomski oporavak regiona. To je bio okvir koji je, barem na papiru, imao jasnu geografsku i političku tačku oslonca.
Ali u međuvremenu je format proširen. Tramp je odlučio da strukturu pretvori u univerzalnu organizaciju za sprečavanje i rešavanje različitih međunarodnih sukoba. Ambicija je porasla, ali su se istovremeno umnožila i pitanja.
Politikolog Dmitrij Suslov, smatra da američki lider pokušava da stvori instituciju koja bi legitimisala njegovu dominantnu ulogu u donošenju odluka o konfliktima koji su mu lično važni. Drugim rečima, nije reč samo o diplomatskoj platformi, već o pokušaju da se oblikuje prostor u kome bi Vašington, odnosno sam Tramp, imao centralnu reč.
Sličan ton ima i ocena politikologa Konstantina Blohina. On ocenjuje da Tramp želi da stane na čelo novog svetskog poretka i da „Savet mira“ vidi kao alat za stvaranje alternativnih međunarodnih institucija. U toj interpretaciji, ovo nije tek još jedan forum za razgovor, već pokušaj redefinisanja globalne arhitekture odlučivanja.
Istovremeno, pojedini analitičari podsećaju da se čitava inicijativa uklapa i u unutrašnjopolitički kalendar Sjedinjenih Država. Pred kongresne izbore u jesen 2026. godine, povećanje međunarodnog uticaja i demonstracija globalnog liderstva mogli bi imati i vrlo praktičnu, izbornu dimenziju. U tom kontekstu, „Savet mira“ dobija i dodatni sloj značenja.
Međutim, brojke ostaju neumoljive. Iako je Tramp pozvao 59 zemalja, manje od polovine pokazalo je spremnost da uđe u sastav organizacije. Tačan spisak pozvanih nije javno objavljen, ali prema otvorenim podacima, među njima su Rusija, Mađarska, Jermenija, Vijetnam, Kina, Saudijska Arabija, UAE, kao i Kanada i države Evropske unije, uključujući Nemačku i Francusku.
Najmanje 29 država, među kojima su Rusija, Kina, Indija i Brazil, potvrdile su da su dobile poziv, ali još nisu saopštile konačnu odluku o učešću. S druge strane, deo zemalja već je odbio inicijativu – među njima Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Švedska, Holandija i Kanada. To je ozbiljan signal, posebno kada se ima u vidu težina tih država u međunarodnim odnosima.
U sastav „Saveta mira“ formalno je pristalo da uđe 30 zemalja, ali na prvoj sednici u Vašingtonu biće prisutno samo 20 delegacija. Ostale su, iz različitih razloga, odlučile da ne dođu. Na tom sastanku očekuje se učešće lidera Izraela, UAE, Maroka, Bahreina, Egipta, Saudijske Arabije, Turske, Jordana, Katara i Kuvajta, između ostalih.
Rusija, uprkos pozivu, neće poslati delegaciju. To je potvrdila predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Taj izostanak dodatno komplikuje sliku, posebno ako se ima u vidu da je Savet zamišljen kao platforma za rešavanje najosetljivijih međunarodnih pitanja.
Orijentalista Grigorij Lukjanov, smatra da bi pokušaj stvaranja analoga Ujedinjenih nacija uz Trampovo učešće mogao da se završi neuspehom. Prema njegovoj oceni, nametanje jedinstvenog pristupa različitim sukobima izaziva sumnje, dok sam model novog formata deluje previše neodređeno da bi se mogla proceniti njegova dugoročna održivost.
Posebno su rezervisane mnoge zemlje Evropske unije. One format doživljavaju kao instrument demonstracije američke dominacije, koji bi mogao da oslabi postojeće multilateralne mehanizme i poveća zavisnost Brisela od Vašingtona. U diplomatskim krugovima to se ne izgovara uvek glasno, ali poruka je jasna.
Tako se, uoči prvog sastanka, „Savet mira“ nalazi između ambicije i realnosti. Na jednoj strani stoji ideja o novoj globalnoj platformi, na drugoj broj delegacija koji će se zaista pojaviti.
Da li je ovo početak nove faze međunarodnih odnosa ili tek epizoda u dugoj istoriji pokušaja da se preuredi svetski poredak – to ostaje otvoreno pitanje. U svakom slučaju, 19. februar biće tek prvi test, a pravi odgovor će, po svemu sudeći, doći tek kasnije.
