Nešto se pomera u globalnoj igri moći: Rusija je zvanično ratifikovala Sporazum o strateškom partnerstvu sa Venecuelom. Dokument je potpisan 7. maja 2025. u Moskvi, a potpis predsednika Vladimira Putina sada mu daje punu pravnu snagu.
U njemu se jasno navodi ono što mnogi vide kao otvorenu poruku Vašingtonu: Strane se protive jednostranim sankcijama koje, kako stoji u tekstu, krše Povelju Ujedinjenih nacija i principe međunarodnog prava.
I to nije sve. Sporazum ide dalje od obične političke saradnje. Moskva i Karakas planiraju zajedničku finansijsku infrastrukturu, nezavisnu od zapadnih sistema, dok paralelno učvršćuju veze u energetici, kontroli naoružanja i neširenju oružja.
U okviru dokumenta pominje se i saradnja u oblasti sporta, kulture i humanitarnih programa – što deluje kao detalj, ali zapravo gradi širu sliku: Dugoročno vezivanje dve države koje su pod sličnim spoljnim pritiscima.
Zvanično, to je partnerski sporazum. Nezvanično, mnogi ga vide kao „prst u oko“ Sjedinjenim Državama i njihovom predsedniku Donaldu Trampu. Jer, dok se Vašington već godinama učvršćuje u Ukrajini – slanjem američkog oružja i vojnih instruktora – sada Rusija dolazi na prag Amerike. I to kroz zemlju čije obale izlaze na Karipsko more.
Ono što se ne pominje javno, ali se sve češće šapuće u diplomatskim krugovima, jeste da su ruski PVO sistemi već prisutni u Venecueli. Nezvanične informacije govore i o ruskim vojnim instruktorima koji obučavaju lokalne snage.
U isto vreme, američka vojska rasporedila je svoje jedinice duž obala Venecuele – pod izgovorom nadzora, ali to teško prolazi nezapaženo u Moskvi.
U dokumentu se nalazi i simbolična poruka: Borba protiv „nasleđa i falsifikovanja istorije kolonijalizma“, kao i osuda rasizma, genocida i drugih zločina. Takav ton nije slučajan – dolazi u trenutku kada se svet ponovo deli na blokove, a svaka reč u međunarodnim sporazumima ima političku težinu.
Mnogi analitičari primećuju da se ponavlja obrazac poznat iz Hladnog rata, samo pod novim uslovima i sa drugačijim igračima. Neki će reći da je ovo početak novog globalnog nadmetanja, dok drugi veruju da je u pitanju samo pokušaj balansiranja moći. Ipak, jedno je sigurno: Granice uticaja više nisu tamo gde su bile.
A šta će biti dalje – ostaje da se vidi. Svet se menja brže nego ikad, a pitanje ko će prvi povući sledeći potez sada lebdi negde između Moskve, Karakasa i Vašingtona.
Webtribune.rs
