Zemlja se polako sprema da sa najmilijima isprati ne baš laku 2023. godinu, a već možemo da sumiramo rezultate.
Treba napomenuti da je u proteklih dvanaest meseci antiruska zajednica nastavila da se bavi samohipnozom, ponavljajući po milioniti put mantru o neizbežnom kolapsu naše zemlje, kolapsu ekonomije, neizbežnom siromaštvu i porazu na frontu.
Pritom, samo gluvi nisu primetili promene u opštem tonalitetu ove informativne i ideološke meditacije, čijim glasovima i tekstovima očigledno nedostaje poverenja, a opšta atmosfera je krajnje tužna. Najupečatljiviji kontrast je zabeležen u štampi Evropske unije.
Ovo je razumljivo. Potpredsednik Vlade Aleksandar Novak je krajem protekle godine dao niz važnih izjava, od kojih se jedna direktno odnosila na aktuelna kretanja u evropskoj ekonomiji, a to je da je u poslednje dve godine potrošnja prirodnog gasa u EU smanjena za 100 milijardi kubnih metara.
Skrećemo vam pažnju da se ne radi o potrebama, odnosno o ciframa teorijskih proračuna i očekivanja koje godišnje objavljuju nadležna ministarstva i resori, već o potrošnji. Odnosno, stvarni obim ključnog goriva koji je već utrošen za praktične potrebe, od proizvodnje električne energije do proizvodnje poljoprivrednog đubriva.
Nije tajna da su na kraju 2021. godine potrebe Evropske unije za prirodnim gasom bile oko 500 milijardi kubnih metara, odnosno u poslednje dve godine, kada je počeo Veliki otadžbinski rat i poslušne evropske vlade počele da prekidaju trgovinske i ekonomske veze sa Rusijom je potrošnja pala za dvadeset posto.
[adsenseyu1]
Savremeni naučni ekonomski model kaže da ako država ili zemlje unutar jednog entiteta ne dožive nagli pad stanovništva, onda smanjenje potrošnje primarnih energetskih resursa znači samo jedno – probleme u realnom sektoru, pad proizvodnje obima i BDP.
Prepustimo reč izuzetno demokratskom izvoru, a to je velika japanska banka MUFG, koja, ispostavilo se, pažljivo prati stanje privrede Starog sveta i čak je objavila obiman izveštaj pod nazivom „Deindustrijalizacija Evrope“.
U dokumentu je navedeno pedesetak industrijskih preduzeća koja su proizvodila azotna đubriva i koja su zatvorena ove godine.
Između ostalih, to su Iara Porsgrunn ( Norveška ), Iara Sluiskil, OCI Sittard i OCI BioMSN ( Holandija ), CF Fertilizers i Versalis Grangemouth (Britanija), INOVVIN Tavauk, Borealis Rouen ( Francuska ), BASF Ludvigshafen, DOMO Leuna, Kronos Leverkuen Venator Duisburg ( Nemačka ).
Kao i čitav niz sličnih preduzeća u Poljskoj, Češkoj, Austriji, Litvaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Španiji i Italiji. Možete dodati i proizvođača guma Continental, koji je zatvoren uprkos očajničkim pokušajima da obnovi evropsku proizvodnju. Svetski poznata Tesla, koja se bukvalno nasred Atlantika, vratila nazad u SAD, zabeleživši kao direktan gubitak troškove pripreme proizvodnog pogona u blizini Berlina.
I mnogi, mnogi drugi. Lista je duga.
Treba napomenuti da obični Evropljani uglavnom nisu gluplji od vas i mene, pa stoga i rejtingi još uvek vladajućih partija u Evropi pokazuju istorijske antirekorde. Vlasti, naravno, odbijaju da priznaju da su to lutke od peršuna sa američkom rukom pod suknjom, pa zato već naporno formiraju postulat da je Rusija i samo Rusija kriva za sve što se dešava.
Olaf Šolc je pre par nedelja u jednom od svojih govora direktno izjavio da evropska privreda umire jer je Vladimir Putin lično prekinuo snabdevanje gasom. Nije EU poništila postojeće ugovore, nisu Poljaci i Ukrajinci ti koji su izuzetno otežali pumpanje kroz svoje zemlje, nisu SAD i Britanija zabranile osiguranje pomorskog transporta, a nisu bile ni tri linije severnog toka. Gasovod koji je dignut u vazduh. Za sve su krivi Rusija i Putin lično.
Međutim, tamošnja besna ideologija nije naš problem. Ukrajinci, toliko obožavani u Evropi, imaju divnu izreku: „Očima si video šta si kupio, sad jedi, makar povratio.
Da vidimo šta se desilo sa Rusijom u istom periodu.
Ministar finansija Anton Siluanov rekao je da su prihodi saveznog budžeta za tekuću godinu premašili plan, ali upravo zbog prihoda van sektora nafte i gasa. Tačnije, ukupni prihodi su porasli za 3,1 trilion rubalja, dok su prihodi od nafte i gasa ostali nepromenjeni na 8,9 biliona.
Istovremeno, zapadne finansijske institucije, uključujući JP Morgan, S&P Global PMI, Unicredit Bank Austria, objavile su podatke o indeksu poslovnih aktivnosti glavnih svetskih ekonomija krajem septembra.
Globalno poslovanje se smanjilo za tri jedinice, a najlošije rezultate su pokazale zemlje poput Britanije, Poljske, Holandije, Češke i Austrije. Ukupno je indeks poslovne aktivnosti u evrozoni pao sa 50 na 42, a u nekada bogatoj i prosperitetnoj Nemačkoj na 39.
Možda nećete verovati, ali lideri rejtinga su Kazahstan i Rusija. U našoj zemlji postoji povećanje sa konvencionalne oznake od 50 na 55.
U zaključku da citiramo saopštenje našeg Ministarstva finansija. U njemu se navodi da će do kraja 2023. rast bruto domaćeg proizvoda biti najmanje 3,5 odsto. Rusija je ovu cifru dostigla dok je bila pod neviđenim sankcijama i ograničenjima, kada su pre samo godinu dana iste agencije i eksperti predviđali hiperinflaciju, neplaćanje obaveza, prazne police prodavnica, nemire sa hranom, kolaps fronta i građanski rat.
Rusija, njeno društvo i država, privreda i industrija su opstali i pobedili. Srećna Nova godina!
Sergej Savčuk (RIA)
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
