U toku je tranzicija od bliske saradnje Rusije i Kine ka aktivnom udruživanju resursa, ne samo sa ciljem da se pruži otpor Sjedinjenim Državama, već i da se na globalnom nivou izgradi mreža regionalnih saveza
List Komunističke partije Kine Global tajms otkrio je, pozivajući se na visoko rangirane „izvore“, da Peking nije imao nameru da pozove američke i zapadne političare na otvaranje Zimskih olimpijskih igara koje će se odigrati od 4. do 20. februara 2022. godine. Ovo je usledilo nakon nagoveštaja američkog predsednika Džoa Bajdena da razmišlja o diplomatskom bojkotu Igara.
Bela kuća očigledno je osetila da je malo verovatno da će se Bajden naći na spisku gostiju Pekinga. Tačka. Tass je preneo izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je nakon sastanka sa svojim kineskim kolegom Vangom Jiem u Dušanbeu 16. septembra rekao da je predsednik Vladimir Putin „sa oduševljenjem“ prihvatio poziv kineskog predsednika Sija Đinpinga na otvaranje Igara.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Bajden je čekao još dva meseca da bi došao do zaključka da se ne nalazi na Sijevoj listi pozvanih. Olimpijska pravila predviđaju sledeće: da bi političari prisustvovali Igrama, oni moraju prvo biti pozvani od strane zemlje domaćina, a Međunarodni olimpijski komitet odobrava posete.
U izveštaju Global tajmsa navodi se da „kao zemlja domaćin, Kina ne planira da pozove političare koji navijaju za ‘bojkot’ Igara u Pekingu“. U njemu se još ironično navodi da je Bajdenova priča o bojkotu bila „ništa drugo do samoobmana“.
U indirektnom osvrtu na uslove pandemije u SAD, Global tajms primećuje: „S obzirom na ozbiljnost panedemijske situacije na globalnom nivou, nije prikladno pozivati inostrane goste u velikom broju, što će lako razumeti ljudi sa zdravim razumom“.
Opaska dolazi svega dve nedelje nakon Bajdenovog virtuelnog sastanka sa Sijem 15. novembra. U široj perspektivi, međutim, epizoda oko Olimpijskih igara uklapa se u širi obrazac američko-kineskih odnosa, imajući u vidu provokacije prema Pekingu koje u poslednje vreme preduzima Bajdenova administracija, kršeći suštinske interese Kine.
S druge strane, Sijev izuzetan gest prema Putinu, kada mu je u telefonskom razgovoru u avgustu lično uputio poziv na otvaranje Igara, svedoči o visokom nivou „sveobuhvatnog strateškog partnerstva za novu eru“ dveju zemalja.
Pitanje vojnih veza
U opširnom komentaru na ovu temu od 30. novembra, vezanom za jučerašnje redovne bilateralne konsultacije između šefova vlada Kine i Rusije, Global tajms primećuje brzo širenje i produbljivanje veza između oružanih snaga dve zemlje. Posebno je naglašeno:
„Što se tiče vojne saradnje, dve zemlje su nedavno potpisale mapu puta produbljivanja međusobnih odnosa, što, prema oceni stručnjaka, ukazuje da Rusija i Kina imaju zajedničke interese i poglede na stratešku stabilnost i regionalnu bezbednost, naročito u pacifičkom regionu.
Ovakvo unapređenje saradnje u odbrambenoj sferi posmatra se i kao reakcija na pritisak Zapada na Rusiju i na alarmantne signale koje Kina dobija od SAD i njenih saveznika, ističu stručnjaci“.
„Vu Ćijan, portparol Ministarstva nacionalne odbrane, rekao je u četvrtak da kineska vojska očekuje još bolje odnose sa kolegama iz ruske vojske i da je spremna da igra veću ulogu sa njom u očuvanju mira i stabilnosti u svetu“.
Dva gorenavedena izveštaja u Global tajmsu pojavila su se na dan kada je Kremlj signalizovao da su strateški odnosi Rusije i Kine pred novim istorijskim pomakom. U jučerašnjim odvojenim izjavama, Putin i ruski premijer Mihail Mišustin ukazali su na spremnost Moskve za de fakto savez sa Pekingom.
Putin je pozitivno ocenio „rastući odbrambeni potencijal Kine jer mi (Rusija) imamo najviši nivo odnosa sa tom zemljom, a osim toga i sami jačamo svoje oružane snage“. Na sebi svojstven indirektan način Putin je napravio poređenje sa postojećim savezom između SAD, Velike Britanije i Francuske.
Opet, tokom jučerašnjih konsultacija između dva premijera, Mišustin je premijeru Liju Kećijangu predložio da bi u preovlađujućem „kompleksnom spoljnom okruženju“ sankcija, „neprijateljskih akcija“, „nelojalne konkurencije“ i „nelegitimnih jednostranih sankcija kao i političkog i ekonomskog pritiska“, Rusija i Kina takođe trebalo da „udruže snage“ na planu zajedničkog razvoja.
Mišustin je ukazao na komplementarnost planova između Evroazijske ekonomske unije predvođene Moskvom i kineske inicijative Pojas i put. „Ovo je važno za jačanje međupovezanosti na evroazijskom prostoru; pomoći će da se garantuje ekonomski napredak Rusije i Kine i stvori čvrsta osnova za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva“, rekao je Mišustin Liju, istovremeno ponavljajući da je Putin još ranije predstavio ovu ideju.
Izgradnja savezničke mreže
Naravno, Putinova poseta Pekingu u februaru obećava značajno podizanje kinesko-ruskog partnerstva, koje je već sada na izuzetno visokom nivou. U toku je tranzicija od bliske saradnje između dve sile ka koordinaciji i aktivnom udruživanju resursa sa ciljem da jedna drugoj pružaju podršku ne samo u zaštiti suštinskih interesa koji su na udaru sve ratobornije Bajdenove administracije, već i na globalnom nivou, za izgradnju mreže regionalnih saveza.
Pentagonov Globalni pregled raspoređivanja za 2021. godinu, koji je objavljen u ponedeljak, signalizuje globalne ambicije i nameru da se razvije „sposobnost globalnog odgovora“ koja obuhvata ne samo Indo-Pacifik i Evropu, već i „zahteve za trajnim raspoređivanjem snaga“ na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi. Ovo je daleko od pacifističke agende koju je Bajden prethodno zastupao i glasnih tvrdnji na početku mandata da se diplomatija „vratila u centar“ američke spoljne politike.
Značajno je i što su se Putinove jučerašnje izjave dotakle i saradnje između Rusije i Kine sa trećim zemljama kao glavnog vektora njihovog partnerstva. „Imamo mnogo polja saradnje sa Kinom. Jedno od njih tiče se našeg rada u trećim zemljama. On je već uveliko u toku, ali se može dalje proširiti. Zašto? Zato što delimo iste pristupe i principe“, rekao je Putin.
Putin je istakao da Moskva podržava napore Pekinga da stvori globalnu infrastrukturu trgovinskih puteva. „Podržavamo napore naših kineskih prijatelja zasnovane na strategiji Jedan pojas, jedan put“, rekao je Putin.
Zanimljivo je to što je Putin izdvojio zapadnu Aziju kao potencijalno područje rusko-kineske saradnje. I dok je on govorio u ovom duhu, Rusija i Kina su uspele da usklade stav o Iranu, pružajući snažnu podršku zahtevu te zemlje za ukidanjem američkih sankcija i nastavkom pregovora u Beču koji su počeli na obećavajući način.
Imajući na umu dosadašnju diplomatsku praksu, prošlonedeljni koautorski tekst ruskog i kineskog ambasadora u Vašingtonu (Anatolija Antonova i Ćina Ganga) u uticajnom američkom časopisu, koji kritikuju Bajdenov Samit za demokratiju, ukazuje da kinesko-ruski saveznički brod već plovi rekom Potomak. Ali, avaj, Nešnel interestu je bilo naređeno da ukloni pomenuti tekst sa svog veb-sajta (možete ga pročitati ovde).
M. K. Badrakumar
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Izvor Indian Punchline
(standard.rs)
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
