Novi signal iz Istanbula: Kijev poslao Moskvi predlog sporazuma, Rusija odgovara sa svojim memorandumom
Moskva je, kako potvrđuje Vladimir Medinski, šef ruske delegacije na pregovorima u Istanbulu, primila dokument iz Kijeva koji nosi naziv „memorandum o mirnom rešavanju“.
Taj predlog dostavljen je na ukrajinskom i engleskom jeziku i, prema rečima Medinskog, u suštini sadrži slične zahteve koje je Ukrajina isticala i ranije.
Prema informacijama koje prenosi agencija Reuters, Kijev ni u ovom dokumentu nije odustao od svojih osnovnih stavova: ne prihvata ograničenja po pitanju opremanja svojih oružanih snaga, traži da se ne priznaju teritorijalne promene koje su se dogodile proteklih godina i insistira na isplati finansijskih kompenzacija.
Reč je o stavu koji pokazuje da se linije obe strane još uvek ne pomeraju, ali uprkos tome – komunikacija traje, što je samo po sebi značajan pomak.
U međuvremenu, Medinski je stigao u Istanbul sa istim timom kao i prošlog puta. Pored njega, delegaciju čine zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, šef vojno-obaveštajnog odeljenja Generalštaba Igor Kostjukov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.
Njihov zadatak sada je da u ponedeljak, u 13 časova po lokalnom vremenu, u čuvenoj Čirağan palati, predoče ruski memorandum koji, prema navodima iz Moskve, sadrži sve ključne tačke koje se odnose na uzroke i moguće rešavanje aktuelnog sukoba.
S druge strane stola u Istanbulu će sedeti ukrajinska delegacija predvođena ministrom odbrane Rustemom Umerovim. Ista postava kao i na prethodnim susretima, što ukazuje da obe strane još uvek igraju sa figurama koje su pažljivo izabrane i proverene – a to može biti signal da niko nije spreman da drastično menja kurs, ali i da niko ni ne odustaje od dijaloga.
Važan detalj u celoj priči jeste zahtev ukrajinske strane da dođe do direktnog susreta na najvišem nivou – između predsednika dve zemlje. Taj predlog je, prema rečima ruskih zvaničnika, „primljen k znanju“, bez dodatnih komentara. U diplomatiji, takva formulacija ne znači odbijanje, ali ne znači ni pristanak – to je poziv za dalju igru.
Podsećanja radi, ovo je drugi susret delegacija za samo nekoliko nedelja. Prva runda održana je 16. maja, takođe u Istanbulu, i iznedrila je jedan konkretan rezultat – sporazum o razmeni zarobljenih osoba u formatu 1000 za 1000. Taj dogovor je sproveden između 23. i 25. maja i otvorio je vrata za dalji dijalog.
Politički analitičari koji prate ovaj proces ističu da je značajno to što se pregovori odvijaju pod pokroviteljstvom Turske, u simbolično važnom prostoru, jer Čirağan palata nije samo luksuzna građevina – ona je mesto koje nosi istorijsku težinu pregovora još iz osmanskih vremena. I to nije slučajno.
Ipak, uprkos tom ambijentu i protokolima, svi znaju da dogovor neće zavisiti od formata ni dekoracije – već od sposobnosti da se dva vrlo različita viđenja budućnosti ukrste, bez da eksplodiraju.
Za sada, strane ostaju čvrste u svojim stavovima, ali očigledno ni Moskva ni Kijev ne žele da pregovarački kanal prestane da funkcioniše. Ako ništa drugo, razgovor postoji – a u vremenu kada alternativa postaje tišina, i to je već neka vest.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
