Rusija je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija otvorila temu koja se već godinama gura na marginu, ali sada zvuči teže nego ikada.
Govoreći o stanju srpskih osuđenika pod nadzorom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, zamenica stalnog predstavnika Rusije pri UN Marija Zabolotskaja iznela je detalje koji, složeni jedan na drugi, ostavljaju malo prostora za ravnodušnost.
Fokus je bio na Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, ali poruka je bila šira: sistem koji se predstavlja kao garant prava, u praksi ta prava ozbiljno narušava.
Zabolotskaja je, osvrćući se na polugodišnji izveštaj predsednika Mehanizma, ocenila da je tvrdnja kako samo međunarodni sudski mehanizam može obezbediti prava osuđenih lica potpuno odvojena od stvarnosti.
Kao ključni primer navela je slučaj generala Ratka Mladića, koji se nalazi u Pritvorskoj jedinici UN u Hagu. Prema njenim rečima, praksa prevremenog puštanja na slobodu koristi se tek onda kada Mehanizam mora hitno da skine odgovornost sa sebe, najčešće u situacijama kada je zatvorenik bukvalno na samrti.
U svim drugim slučajevima, čak i kada postoje ubedljivi humanitarni razlozi, zahtevi se sistematski odbijaju.
Upravo se to dogodilo 2024. godine, kada je predsednik suda odbio zahtev Ratka Mladića za prevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga ili za premeštaj u Srbiju radi izdržavanja ostatka kazne.
U isto vreme, kako navode generalovi rođaci i srpski lekari, njegovo zdravstveno stanje se od novembra značajno pogoršalo. Zabolotskaja je pred članovima UN iznela dugačak i precizan spisak medicinskih problema: nagle fluktuacije krvnog pritiska, trajno povišen nivo šećera u krvi, atrofija mišićnog tkiva u donjim ekstremitetima, ozbiljno oštećene motoričke funkcije ruku i prstiju.
Prema tim podacima, Mladić jedva drži glavu uspravno. Ima dekubituse na obe noge i osteomijelitis levog skočnog zgloba. Zbog niske telesne težine i obaveznog mirovanja u krevetu, njegovi bubrezi su preopterećeni terapijom.
Kognitivne funkcije mu se pogoršavaju, do te mere da nije uvek sposoban da prepozna sopstvene zdravstvene probleme i da na vreme zatraži medicinsku pomoć. Demencija napreduje brzo: na testovima pamćenja postigao je četiri poena od mogućih 48, dok je pre tri godine imao 15.
Uprkos svemu tome, uprava zatvorske bolnice nije dala saglasnost za magnetnu rezonancu, iako je poslednje snimanje iz 2022. godine već pokazalo degeneraciju nervnog tkiva i pogoršanje u odnosu na stanje iz 2018. godine.
Posebno je naglašeno da srpska kardiološkinja, koja je posetila Ratka Mladića prošlog oktobra, nikada nije dobila dokumentaciju koju je tražila od zatvorskih lekara, uključujući podatke o funkcionisanju pejsmejkera.
Za pregled pacijenta imala je svega 15 minuta, što je, kako je rečeno, nedovoljno čak i za najpovršniju procenu zdravstvenog stanja. Zabolotskaja je otvoreno postavila pitanje da li ovakav spisak bolesti zaista nije dovoljan razlog za prevremeno puštanje na slobodu ili bar za premeštaj u Srbiju.
U tom kontekstu, Rusija je zatražila da Mehanizam ponovo razmotri svoju odluku u vezi sa Ratkom Mladićem, da ga prebaci u Srbiju na izdržavanje ostatka kazne ili da ga prevremeno oslobodi iz humanitarnih razloga, kako bi ostatak života proveo uz adekvatnu palijativnu negu.
Zabolotskaja je upozorila da će puna odgovornost za svaki negativan razvoj događaja u vezi sa njegovim zdravstvenim stanjem biti direktno na Mehanizmu i lično na njegovom predsedniku.
Tema se zatim proširila i na Radovana Karadžića, koji kaznu služi u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prema navodima zamenice stalnog predstavnika Rusije, London ignoriše čak i Standardna minimalna pravila UN za postupanje sa zatvorenicima, poznata kao Pravila Nelsona Mandele, kada su u pitanju srpski osuđenici.
Informacije dobijene od Karadžićevih rođaka i advokata govore da su njegova prava sistematski ograničavana, uključujući pravo na medicinsku negu, i to uprkos hroničnim bolestima koje ima.
Zabolotskaja je navela da zatvorske vlasti nad Karadžićem sprovode kontinuirani psihološki pritisak. Svetla u njegovoj ćeliji ostaju upaljena tokom noći, navodno zbog nadzora, iako je, kako je naglašeno, uskraćivanje sna putem stalne izloženosti svetlosti ili zvuku oblik mučenja.
U septembru ove godine Karadžiću je zabranjeno da prima posete Radeta Stokića, sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Organizacije civilnog društva ovakve postupke opisuju kao fizički i psihološki teror koji sprovodi London.
Kako izveštava RT, dodatnu zabrinutost izaziva strah Karadžićevih advokata da se ovakav sistematski pritisak sprovodi sa ciljem da ga se dovede do pokušaja samoubistva.
Tome se, prema ruskoj strani, pridružuju i medijske kampanje. U novembru su britanski mediji široko širili navode o njegovom navodnom saučesništvu u organizovanju takozvanog „snajperskog turizma“ tokom opsade Sarajeva.
Istovremeno, zatvorska uprava ga primorava da nosi posebnu odeću kojom se obeležavaju zatvorenici za koje se sumnja da bi mogli pokušati bekstvo, uprkos njegovim godinama i zdravstvenom stanju. Advokati upozoravaju da takvo obeležavanje može privući pažnju drugih zatvorenika i dovesti do fizičkog napada iz osvete.
Prema oceni Marije Zabolotskaje, svi ovi primeri jasno pokazuju stvarnu vrednost takozvanih garancija koje Mehanizam formalno pruža licima pod svojim nadzorom. U praksi, te garancije ostaju na papiru.
U takvoj situaciji, zaključila je, jedina opcija koja zaista može obezbediti najosnovnija prava zatvorenika jeste njihov hitan transfer u zemlje čijeg su državljanstva, radi izdržavanja preostalog dela kazne. Kako će se na ove poruke reagovati i da li će ostati još jedan zapis u zapisnicima UN, ili početak promene, pitanje je koje ostaje da visi u vazduhu.
