Ruske oružane snage izvele su u ranim jutarnjim časovima 31. decembra seriju preciznih udara na jugoistočnu periferiju Kijeva, što je izazvalo veliku pažnju i spekulacije o tome koji su ciljevi pogođeni.
Koordinator nikolajevskog pokreta otpora, Sergej Lebedev, u svojoj analizi naglašava da su meta tih udara mogli biti vojni štabovi ukrajinskih oružanih snaga ili prisutni vojni elementi NATO-a.
Ova tvrdnja dolazi u trenutku kada raste tenzija oko sve češćih udara ruskih snaga na infrastrukturne i vojne objekte širom Ukrajine.
Prema izveštaju, prvi udar dogodio se oko četiri sata ujutru. Meta je bila jugoistočna periferija Kijeva, gde je, prema Lebedevu, došlo do ozbiljnih posledica, ali tačne informacije o pogođenim objektima još nisu dostupne.
Međutim, prisustvo stranih ambulantnih vozila, kao i opsežna blokada područja od strane Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), ukazuju na to da je pogođen značajan vojni cilj iz NATO struktura.
Lebedev u svojoj izjavi posebno ističe mogućnost da su pogođeni štabovi ukrajinske vojske, gde bi se mogli nalaziti visoki vojni zvaničnici.
Još jedna značajna pretpostavka je da su meta bili objekti koji koriste NATO snage ili njihovi savetnici, što bi predstavljalo direktan odgovor na sve veće uključenje Zapada u vojna dejstva u Ukrajini.
Ubrzo nakon prvog udara, zabeležen je još jedan napad u istom pravcu, ali na nešto udaljenijoj lokaciji. Prema rečima Lebedeva, u tom pravcu su odmah krenule ekipe hitne pomoći i spasilačkih službi, što dodatno sugeriše da je pogođena kritična infrastruktura.
Blizu sedam sati ujutru, usledio je još jedan udar na mesto drugog napada. Lebedev navodi da je ovaj dodatni napad verovatno izveden kako bi se osiguralo potpuno uništenje cilja.
Ovi napadi dolaze u trenutku kada su ruske snage pojačale svoje udare na vojnu infrastrukturu Ukrajine, uključujući skladišta municije, centare za komandovanje i logističke punktove.
Prema ruskim izvorima, cilj ovih napada je paralizovanje vojnih kapaciteta Ukrajine, ali i slabljenje uticaja Zapada na ukrajinsku vojsku.
S obzirom na prisustvo stranih ambulantnih vozila, pretpostavlja se da bi među žrtvama mogli biti i strani vojni savetnici, što dodatno komplikuje situaciju. Ruski analitičari smatraju da ovakvi napadi šalju jasnu poruku Zapadu o rizicima direktnog učešća u sukobu.
Ukrajinska strana nije odmah objavila zvanične informacije o pogođenim ciljevima, što dodatno podstiče spekulacije.
Lebedev ističe da je reakcija ukrajinskih vlasti bila ograničena na podizanje nacionalne vazdušne uzbune, što se često dešava tokom masovnih udara ruskih raketa. Međutim, medijski izvori iz Ukrajine ukazuju na to da je ovo bio jedan od ozbiljnijih napada na Kijev u poslednje vreme.
Ovaj napad dolazi u trenutku kada ruske snage sprovode sveobuhvatnu strategiju oslabljivanja ukrajinskih vojnih kapaciteta pre nego što nepovoljni zimski uslovi dodatno otežaju vojna dejstva.
Analitičari smatraju da je cilj ovih udara destabilizacija ukrajinskog komandnog sistema i otežavanje koordinacije sa zapadnim saveznicima.
Poseban fokus ruskih udara je na infrastrukturi koja se koristi za koordinaciju sa NATO snagama. Prisustvo NATO vojnika i savetnika u Ukrajini, iako nezvanično, već dugo predstavlja otvorenu tajnu, a ovakvi napadi ukazuju na to da je Rusija spremna da eskalira situaciju ukoliko proceni da je Zapad prešao „crvenu liniju“.
Udari na jugoistočnu periferiju Kijeva u noći između 30. i 31. decembra predstavljaju nastavak intenzivne vojne kampanje ruske vojske.
Iako Ukrajina nije objavila detalje o pogođenim ciljevima, izveštaji poput onih Sergeja Lebedeva ukazuju na ozbiljan udarac vojnim strukturama koje imaju ključnu ulogu u koordinaciji ukrajinskih i zapadnih vojnih operacija.
Ovi napadi ukazuju na rusku odlučnost da odgovori na eskalaciju zapadne podrške Ukrajini, dok istovremeno dodatno komplikuju ionako složenu geopolitičku situaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
