Ograničenja koja su uvele zapadne države ni u kom pogledu nisu narušila pozicije Rusije na globalnom tržištu naoružanja i vojne tehnike. Kontinuirano i vrlo veliko zanimanje međunarodnih vojnih partnera, kada je u pitanju savremena, ruska, vojna tehnika, objašnjava se njenim izuzetnim karakteristikama, ali i razumnom cenom.
Bez obzira na to što brojne države trpe pritisak od pojedinih zapadnih zemalja da ne kupuju rusku vojnu tehniku, njihovo političko vodstvo ne mari previše za te pretnje.
Direktor Federalne službe za međunarodnu vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev je u intervjuu za medijsku kuću RT rekao da se Rusija dobro adaptirala na režim zapadnih sankcija koje se tiču međunarodnog tržišta naoružanja i vojne opreme. Prema njegovim rečima, naručeni poslovi, koji se tiču isporuke naoružanja u 2019. godini, dostižu 55 milijardi američkih dolara, dok se na godišnjem nivou realizuje izvoz u visini od oko 15 milijardi američkih dolara.
[adsenseyu1]
„Ukupna suma porudžbi u 2019. godini je dostigla cifru od 55 milijardi američkih dolara, što najbolje pokazuje da mi odlično pariramo sankcijama i uspešno poslujemo bez obzira na ograničavajuće okolnosti. Mi smo u međuvremenu pronašli nove mogućnosti za još bolju interakciju s našim partnerima. Zahvalni smo zemljama koje ne popuštaju pod različitim vrstama pritisaka“, rekao je Šugajev.
Kako je rekao direktor FSVTS-a, zapadne države koriste veoma prljave metode u borbi protiv konkurencije, pokušavajući da istisnu Rusiju s njenih tradicionalnih tržišta. Takođe, SAD i EU na sve načine pokušavaju da onemoguće razvoj vojno-tehničke saradnje između Rusije i ostalih zemalja, koje s Moskvom još nisu sklopile ozbiljnije kupoprodajne ugovore.
„Mi se nalazimo na drugom mestu kada je u pitanju izvoz naoružanja i nemamo nameru nikome da ga prepustimo. Sve ugovore koje potpišemo ispunjavamo na vreme. Rusija je u svetskim razmerama poznata kao izuzetno ozbiljan partner, koji nudi kvalitetnu, pouzdanu i u borbenim uslovima proverenu tehniku, po razumnim cenama“, rekao je Šugajev.
Pre pet godina su države, koje su članice Severnoatlantskog saveza, jednostrano prekinule sve ugovorene poslove iz vojno-tehničke sfere koji su potpisani s Rusijom. Sve države članice ovog vojnog saveza su iz Rusije mogle da nabave samo rezervne delove za već nabavljenu tehniku, dok kupovina nove nije dolazila u obzir. Takođe, ovim državama je zabranjeno da svoje naoružanje prodaju Ruskoj Federaciji. U 2015. godini ove mere su dovele do jednostranog raskida ugovora između Francuske i Rusije oko prodaje dva univerzalna desantna broda klase „Mistral“.
U samim Sjedinjenim Državama je doneseno nekoliko odluka kojima se zabranjuje kreditiranje, ulaganje kapitala i bilo kakva saradnja s vodećim kompanijama koje su sastavni deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa. Pre dve godine je u SAD-u na snagu stupio zakon (CAATSA) koji se odnosi i na ostale zemlje koje na bilo koji način posluju s ruskim kompanijama ili iz Rusije nabavljaju savremeno naoružanje i vojnu opremu.
Prema tom zakonu Sjedinjene Države mogu „neposlušnim“ zemljama da uvedu različit spektar sankcija ukoliko se ogluše na njene izričite zahteve, gde se, u često jednosmernom pravcu, saopštava da je za Vašington apsolutno neprihvatljiva bilo kakva poslovna saradnja s Rusijom.
U ovom trenutku se zakon CAATSA primenjuje protiv NR Kine koja se oglušila na ove američke zahteve i nastavila da u punom kapacitetu nabavlja savremenu vojnu tehniku iz Rusije. Sjedinjene Države su se takođe obrušile i na Tursku i Indiju, prema kojima je već primenjen ograničeni vid sankcija, jer su se oglušile o zahtev Vašingtona.
Međutim, ono što je po SAD-a apsolutno poražavajuće jeste to da se veliki broj zemalja tzv. Trećeg sveta potpuno ignorantski poneo prema ovom zakonu, koji je iz ćoška arogantne američke elite trebao da posluži kao dobro oprobana batina kojom će se tradicionalni ruski kupci prisiliti da odustanu od dalje saradnje s Moskvom.
U razgovoru s novinarima RT-a vojni stručnjak i pukovnik u penziji Viktor Litovkin je konstatovao da zapadne sankcije nisu Rusiji nanele praktično nikakvu štetu u njenoj vojno-tehničkoj saradnji sa inostranim partnerima. Prema njegovim rečima, Rusija je dodatno učvrstila svoje pozicije u zemljama koje se smatraju njenim tradicionalnim partnerima poput Kine, Indije, Egipta, Alžira, Iraka, Vijetnama, a takođe je znatno proširila i svoju saradnju s Turskom.
„Kada jedna država kupuje oružje, odluku gde će to oružje biti kupljeno donosi politički vrh. Stoga su države koje se ne nalaze u orbiti Vašingtona nastavile da kupuju naše oružje. Naravno da sankcije nisu dobre za Rusiju. Na primer, one otežavaju sklapanje velikih ugovora u dolarima, ali mi smo našli rešenje za taj problem, tako što smo ugovore s partnerima počeli da obračunavamo u nacionalnim valutama“, precizirao je Litovkin.
Postoji opšte mišljenje da je S-400 najbolji PZO sistem na planeti
Direktor Federalne službe za međunarodnu vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev je posebnu pažnju usmerio na neverovatan eksportni potencijal kakav u poslednje vreme beleži raketni PZO sistem velikog dometa S-400 „Trijumf“. Rusija je zaključila kapitalne ugovore oko prodaje ovog sistema s Kinom, Turskom i Indijom. Ovi ugovori su u ukupnom zbiru teški više od 10 milijardi američkih dolara.
Trenutno Moskva realizuje potpisani ugovor s Turskom. Šugajev je rekao da se na obuci u Rusiji nalazi grupa turskih vojnika koji će koristiti ove sisteme. Direktor FSVTS-a je dopustio mogućnost zajedničke proizvodnje ovog sistema, uz ograđivanje da takva opcija još nije na dnevnom redu.
„Turski partneri su uvereni da su kupili trenutno najbolji PZO sistem na svetu. Dovoljno je reći da njegove tehničko-taktičke karakteristike omogućuju borbu protiv svih tipova vazdušnih ciljeva, bez izuzetka. On obara aerodinamične ciljeve na daljinama do 400 km, a balističke do 60 km. Ruski sistem takođe može da obara ciljeve koji lete na svega pet metara visine, ali i da se bori protiv ciljeva koji imaju steltne karakteristike“, kategoričan je Šugajev.
Jedna od važnih prednosti S-400 je i njegov besprekoran rad u složenim vremenskim uslovima. Prema rečima direktora Federalne službe za međunarodnu vojno-tehničku saradnju, „Trijumf“ je vrlo primenjiv i na terenu koji ima brdsko-planinski reljef. Njegova superiornost po najvažnijim kriterijumima je prepoznata i od strane brojnih zapadnih vojnih stručnjaka, navodi Šugajev.
Pritom prvi čovek FSVTS-a nije govorio o brojnim zemljama koje takođe žele da vide S-400 u svojim vojskama. Ipak, u domaćoj i stranoj štampi se često moglo pročitati da su u red za njegovo naručivanje stale države poput Saudijske Arabije, Katara, Irana, Iraka i Maroka.
U razgovoru za RT direktor vojnog muzeja PZO i vojni stručnjak Jurij Knutov je rekao da po osnovnim tehničko-taktičkim sposobnostima ruski sistem nadilazi ostalu konkurenciju, ukljujučujući i američki sistem PZO Patriot. Izvozni potencijal S-400 je toliko veliki da se postavlja pitanje proizvodnih mogućnosti koncerna „Almaz-Antej“ da napravi traženi broj sistema i svakome izađe u susret.
„Ovaj kompleks je neophodan svim državama koje imaju veće teritorije i koje se baziraju na organizaciji ešalonskog sistema protivazdušne odbrane. S ovom činjenicom, popis potencijalnih kupaca može dostići brojku od 15-ak država kojima je S-400 preko potreban. Nije isključeno da će se potpisati dodatni ugovori s onim državama koje su već naručile naše sisteme protivazdušne odbrane“, predviđa Knutov.
[adsenseyu4]
Pouzdan i otvoren partner s kojim je zadovoljstvo sarađivati
Prema informacijama iz FSVTS-a, oko 40 odsto ruskog izvoza naoružanja otpada na vazduhoplovne i protivazdušne sisteme. U ovom trenutku smo svedoci velikih poslovnih uspeha na relaciji Moskva-Ankara. Pored nabavke sistema S-400, Turci su pokazali veliko zanimanje za kupovinu lovaca 4++ generacije Su-35, pa čak i lovaca pete generacije Su-57.
Šugajev je rekao da će Moskva definitivno proučiti zvaničnu ponudu Ankare kada je u pitanju kupovina savremenih borbenih aviona. Konkretno, Rusija je spremna da razgovara o prodaji lovaca Su-35. Kada je u pitanju moguća kupovina ruskog lovca pete generacije Su-57, direktor FSVTS-a je rekao da tu „nema žurbe“, napomenuvši da Turci rade na samostalnom projektu svog lovca pete generacije TF-X.
„S obzirom na to da Turska ima vlastiti projekat razvoja aviona pete generacije, ovde su mogući različiti oblici saradnje. Štaviše, Turska pokazuje čvrstu nameru da razvije svoju vojnu industriju, posebno kada je u pitanju ovladavanje vrhunskom tehnologijom. Stoga, kada je u pitanju naša saradnja s Turskom, treba imati u vidu da se naše kolege neće ograničiti samo na kupovinu naoružanja“, pojasnio je Šugajev.
Direktor FSVTS-a očekuje da će izvoz ruskog naoružanja na prostor Bliskog istoka u narednom razdoblju beležiti stabilan rast. U ovom trenutku samo s ovog prostora ruska vojna industrija ima naručene poslove teške 20 milijardi američkih dolara. Pored strateškog prodora u saradnji s Turskom, očekuje se proširenje vojno-tehničke saradnje sa Saudijskom Arabijom, Katarom i UAE.
Takođe, Šugajev predviđa povećanje izvoza ruskog naoružanja u zemlje koje „drže do svoje nezavisnosti i kojima je nacionalni interes na prvom mestu“.
On je naglasio da Rusija prilikom svog poslovanja vodi računa da se sve odvija u okviru međunarodnog prava, tačnije da se u sferi vojno-tehničke saradnje deluje isključivo s vladama koje imaju puni legitimitet.
Vojni stručnjak Jurij Knutov je izjavio da Moskva predstavlja vrlo pouzdanog i otvorenog partnera za one države koje sprovode politiku diverzifikacije u nabavci naoružanja. Najbolji primer ovakve saradnje je Indija, koja u svojoj politici kupovine naoružanja ostvaruje ravnotežu u nabavci ruskog i američkog naoružanja.
„Za mnoge države vojno-tehnička saradnja s Rusijom predstavlja alternativu koja obezbeđuje da one ne postanu zavisne od volje jedne države, u ovom slučaju SAD-a, koja je i dalje svetski lider u ukupnom izvozu naoružanja. Pored toga, Rusija, za razliku od SAD-a, nikada ne ispostavlja političke zahteve prema svojim partnerima. Rusija deluje isključivo na čist i transparentan način“, zaključio je Knutov.
(hr.rbth.com)
