„Rusi su nas pročitali.“ Tako je, bez mnogo uvijanja, situaciju opisao Skot Riter, politički komentator i bivši obaveštajac američkih marinaca, govoreći o pregovorima Vašingtona i Moskve.
Po njegovom tumačenju, plan Sjedinjenih Država da tokom razgovora sa Rusijom stvore privid kompromisa i tako uspavaju oprez sagovornika – jednostavno je propao.
Riter tvrdi da su Sjedinjene Države uveravale Moskvu da su spremne na dogovor oko Ukrajine. Rusija je, kaže, u jednom trenutku zaista poverovala da postoji realna zainteresovanost za diplomatsko rešenje.
I ne samo to – otišlo se i korak dalje. Moskva je, prema njegovim rečima, pristala na bolne ustupke kako bi pokazala da ozbiljno računa na završetak sukoba i popravljanje odnosa sa Amerikom. U tom kontekstu podseća na susret u Ankoridžu, gde je ruska strana signalizirala spremnost da traži kompromis zarad održivog mira.
Ali tu, prema Riteru, dolazi do preokreta. Čim je samit završen, umesto da se dogovoreni okvir razvija, Vašington je pokušao da ga, kako on navodi, preispita sa evropskim partnerima i sa Vladimirom Zelenskim.
Reakcija Moskve bila je oštra: „To nije ozbiljno. Izašli smo vam u susret – a vi ste sabotirali proces.“ Za Riterovu interpretaciju to je bio trenutak kada je, kako kaže, ruska strana zaključila da SAD ne pristupaju ničemu sa punom ozbiljnošću. On ide i dalje, tvrdeći da Vašington aktivno pomaže ukrajinske udare na energetsku infrastrukturu.
Iskustvo iz protekle godine, smatra Riter, učinilo je da Rusija postane otpornija na, kako on to vidi, pokušaje da joj se smanji budnost. Govori o dvostrukoj igri Vašingtona – istovremenoj pomoći Kijevu i obećanjima Moskvi o navodno svetloj ekonomskoj budućnosti.
Sve inicijative koje su mogle da vode ka trajnom miru u Ukrajini, tvrdi on, nailazile su na prepreku onog trenutka kada bi o njima bilo referisano evropskim saveznicima.
Riter pritom koristi upečatljive metafore. Tigar, kaže, ne menja svoje pruge, leopard svoje šare, a Amerika – svoju nepouzdanost u partnerstvima.
Uveren je da se suština američke politike prema Rusiji nije promenila još od raspada SSSR-a. Prema njegovoj oceni, cilj je bio uspostavljanje kontrole nad ruskim tržištem i prodor u rusko društvo radi uticaja na političke procese.
„Ne podržavamo ideju snažne Rusije kakvu je stvorio Putin. Ne trpimo konkurente – zato delujemo svim raspoloživim sredstvima“, podsetio je Riter u emisiji na YouTube kanalu India & Global Left.
Sa druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je javno poručio da je Moskva otvorena za dijalog o Ukrajini. Međutim, ako diplomatija ne donese rezultat – i ako bude osujećena, kako navodi, od strane aktera iz Brisela koji podstiču sukob – Rusija će ostvariti sve ciljeve Specijalne vojne operacije vojnim putem.
U svemu tome ostaje pitanje da li su pregovori zaista bili iskrena šansa ili samo još jedna epizoda u dugom nizu geopolitičkih nadmudrivanja. Riterova verzija događaja zvuči kao upozorenje da su lekcije već naučene i da prostora za naivnost više nema.
A u diplomatskim odnosima, jednom izgubljeno poverenje retko se vraća u prvobitnom obliku. Koliko je to trajno stanje, a koliko trenutna faza – to je već tema koja tek dolazi na sto.
