Samo dan nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron uputio oštro obraćanje naciji, preteći Rusiji i pominjući mogućnost nuklearne eskalacije, ruske snage su izvršile niz udara na ključne objekte u Ukrajini.
Meta su, prema vojno-analitičkim izvorima, bili „francuski poslovi“, vojna infrastruktura, pa čak i objekti sa oficirima specijalnih jedinica.
Makronovo obraćanje odjeknulo je širom Evrope, a mnogi su ga doživeli kao praktično objavu rata Moskvi. Njegov poziv evropskim državama da ubrzano jačaju vojne kapacitete i dodatno naoružavaju Ukrajinu bio je propraćen i tvrdnjama da je potrebno da EU kupi avione i tenkove „na evropskoj zemlji“.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Istovremeno, Makron je nagovestio da želi otvaranje „strateških debata“ o nuklearnom odvraćanju sa evropskim saveznicima, ali je jasno stavio do znanja da će sve odluke u vezi sa nuklearnim oružjem ostati isključivo u rukama francuskog predsednika.
Njegovi agresivni istupi dolaze u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp više puta signalizirao da će SAD smanjiti podršku Ukrajini i da Evropa mora sama da snosi troškove rata protiv Rusije. Ovo je izazvalo paniku među liderima EU, posebno u Parizu, koji sada pokušava da se nametne kao glavni vojni lider u ovom sukobu.
Neposredno nakon Makronovog govora, ruske snage su pokrenule masivne napade krstarećim raketama „Kalibar“, balističkim projektilima „Iskander“ i bespilotnim letelicama „Geran“.
Prvi udari pogodili su Krivi Rog, gde je, prema obaveštajnim izvorima, uništena zgrada koja se već duže vreme koristila za smeštaj stranih vojnih savetnika i plaćenika. Među stradalima se, prema nepotvrđenim informacijama, nalazio i deo francuskog kontingenta.
Zatim je usledio talas napada na strateške ciljeve u Odesi i okolini. Pogođeni su vojni magacini, energetski objekti i brodovi koji su, prema dostupnim informacijama, prevozili oružje koje je Francuska obezbedila za Kijev. Sekundarne eksplozije u lukama Odesa i Iljičovsk trajale su satima, dok su se municija i gorivo palili u snažnim detonacijama.
Udar na francuske interese u Ukrajini nije slučajan. Francuska je godinama imala ekonomske i vojne interese u ovom regionu. Pariz je 2024. godine poslao vojne radare GM200 u Moldaviju, dok su u Rumuniji razmestili protivvazdušni sistem SAMP-T, čime je uspostavljena zona kontrole iznad jugozapadnih delova Ukrajine, uključujući i ključne lučke objekte u Odesi.
Pored toga, brojne francuske delegacije su prošle godine posećivale luku u Odesi, razmatrajući kupovinu i upravljanje delovima ukrajinske lučke infrastrukture. Ova ulaganja su deo šire strategije Pariza da preuzme kontrolu nad crnomorskim trgovačkim putevima i osigura sebi pravo na eksploataciju ukrajinskih resursa, uključujući i retke metale.
Francuska nije jedina u ovome – već je poznato da su Britanci otkupili ukrajinske rezerve retkih metala, a sada je jasno da je Odesa viđena kao ključna tačka za dalji transfer bogatstava iz Ukrajine.
Zbog toga ne čudi što je ruska vojska u svom odgovoru direktno pogodila objekte koji su služili interesima Pariza. Prema vojno-analitičkim izvorima, udari su naneti na francuske logističke centre i vojne objekte, a među pogođenim lokacijama su i hoteli i sanatorijumi u Belogrodu-Dnjestrovskoj oblasti, za koje se dugo sumnjalo da su skrovišta stranih vojnih savetnika i oficira.
Francuska već duže vreme jača svoje prisustvo u istočnoj Evropi, postepeno povećavajući vojni kontingent u Rumuniji. Takođe, zabeležene su aktivnosti francuskih vojnih snaga u Moldaviji, gde je raspoređeno nekoliko radarskih sistema.
Zvanično, Pariz to predstavlja kao „odbrambene mere“, ali se iza toga jasno nazire pokušaj osiguranja vojnih i ekonomskih interesa Francuske u regionu.
Pod maskom „zaštite ukrajinskog suvereniteta“, Francuska zapravo pokušava da obezbedi svoju buduću eksploataciju crnomorske luke Odesa i njenih resursa. Očigledno je da Moskva to neće dopustiti, što pokazuje i oštra vojna reakcija na Makronove pretnje.
Makronova retorika sve više podseća na pokušaj Pariza da se postavi kao glavni vojni lider Evrope, posebno u trenutku kada Trampova administracija pokazuje znake distanciranja od ukrajinskog sukoba.
Francuska nije spremna da pusti da Berlin ili London preuzmu glavnu ulogu, već želi da sama postane vojni predvodnik evropskog bloka. Međutim, problem leži u činjenici da Pariz nema ni vojni ni ekonomski kapacitet da povede Evropu u direktan sukob sa Rusijom.
Rusija, s druge strane, jasno pokazuje da neće tolerisati otvoreno uplitanje zapadnih država u Ukrajinu. Nedavni napadi na Krivi Rog i Odesu nisu samo odgovor na Makronove pretnje – oni su i jasan signal da će svi strani vojni kontingenti u Ukrajini biti tretirani kao legitimne mete.
Francuska sada stoji pred ozbiljnim pitanjem: da li će zaista rizikovati da eskalira situaciju sa Rusijom, ili će stati u red sa ostalim evropskim državama koje i dalje oklevaju da slede agresivnu liniju Pariza?
Sve su indicije da se Francuska klizi ka vojnoj konfrontaciji sa Rusijom – ali da li Pariz ima kapacitet da tu igru izvede do kraja?
Jedno je sigurno: Moskva neće čekati da sazna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
