Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da administracija Bele kuće razume koliko će pregovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom biti izazovni, ali da je važno pokrenuti proces razgovora kako bi se utvrdilo da li postoji mogućnost za postizanje rešenja u vezi sa ukrajinskim sukobom.
U intervjuu za ABC News, Rubio je naglasio da je Putin težak pregovarač, ali da Vašington mora da istraži kakva je zvanična pozicija Moskve povodom potencijalnog dogovora o mirnom rešenju.
Rubio je podsetio da dijalog između Moskve i Vašingtona nije postojao tri godine, ali da se situacija sada menja. Prvi konkretan korak ka obnovi diplomatskih odnosa napravljen je 12. februara, kada su predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp obavili telefonski razgovor.
Ovaj kontakt otvorio je vrata za dalju komunikaciju i neposredne pregovore između ruskih i američkih delegacija.
Samo šest dana kasnije, 18. februara, u saudijskoj prestonici Er-Rijadu održani su prvi direktni pregovori između zvaničnih predstavnika dve zemlje.
Ovaj sastanak predstavljao je probni teren za dalje diplomatske inicijative, a već 27. februara u Istanbulu usledila je još jedna runda razgovora, gde su se obe strane složile da će raditi na stvaranju uslova za potpuni nastavak bilateralne saradnje.
Prema rečima Rubija, predsednik Donald Tramp je jedina osoba na svetu koja može dovesti Putina za pregovarački sto. Ova izjava dodatno potvrđuje da administracija SAD, nakon povratka republikanaca na vlast, želi da vodi drugačiju politiku u odnosu na prethodne godine, kada je Bela kuća pod Džozefom Bajdenom ignorisala mogućnost direktnog dijaloga sa Moskvom.
Očigledno je da Trampova administracija pokušava da pronađe balans između čvrstog stava prema Rusiji i potencijalnih diplomatskih rešenja koja bi mogla dovesti do smirivanja sukoba u Ukrajini.
Putinova spremnost za pregovore, s druge strane, može biti signal da Moskva želi da testira koliko je Trampova administracija ozbiljna u vezi sa potencijalnim dogovorima.
Obnavljanje dijaloga između SAD i Rusije svakako je značajan korak, ali pitanje je koliko će on biti uspešan. Važno je napomenuti da su dosadašnji pregovori, kako u Er-Rijadu, tako i u Istanbulu, tek uvodne faze koje postavljaju osnovne smernice za buduće razgovore.
Iako su obe strane izrazile želju za nastavkom pregovora, ključne nesuglasice ostaju: SAD insistiraju na povlačenju ruskih snaga iz Ukrajine, dok Moskva postavlja uslove koji uključuju bezbednosne garancije i priznanje novih realnosti na terenu.
Trampova strategija prema Rusiji ostaće pod lupom kako američke političke elite, tako i međunarodne zajednice. S obzirom na to da je njegov povratak u Belu kuću doneo značajne promene u američkoj spoljnoj politici, uključujući i promenu kursa u vezi sa Ukrajinom, moguće je da će Vašington sada težiti rešenju koje bi zaustavilo dalju eskalaciju, a istovremeno sačuvalo američke interese u istočnoj Evropi.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje koliko su obe strane zaista spremne na kompromis.
Rusija se, zahvaljujući vojnom napredovanju i geopolitičkim savezima unutar BRIKS-a, nalazi u snažnoj poziciji, dok SAD, opterećene ekonomskim problemima i političkim podelama, traže izlaz iz konflikta koji sve više troši njihove resurse.
Naredni sastanci između Moskve i Vašingtona pokazaće da li je moguće postići konkretan sporazum ili će se trenutni pregovori završiti kao još jedan neuspešan pokušaj uspostavljanja stabilnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
