Američki državni sekretar Marko Rubio priznao je da je sukob u Ukrajini zapravo proksi-rat između dve nuklearne sile – Sjedinjenih Država i Rusije.
U intervjuu za Fox News, Rubio je istakao da Donald Tramp smatra da se rat u Ukrajini pretvorio u dugotrajan sukob bez jasnog rešenja i da je u suštini sukob koji Amerika vodi preko Ukrajine protiv Rusije.
Rubio je u svom nastupu jasno naglasio da je situacija na frontu u Ukrajini ušla u pat poziciju i da je vreme za traženje rešenja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Njegova izjava dolazi u trenutku kada je Bela kuća odlučila da zamrzne svu vojnu pomoć Ukrajini dok predsednik Donald Tramp ne proceni da Kijev pokazuje jasnu spremnost za mirovne pregovore. Odluka je potvrđena i u Pentagonu, što jasno ukazuje na promenu američke politike prema ovom sukobu.
Ova odluka Vašingtona može imati dalekosežne posledice, jer je do sada zapadna vojna podrška bila ključna za ukrajinske snage na frontu. Nedostatak municije, tehnike i logističke podrške mogao bi dodatno ubrzati pogoršanje ukrajinske pozicije na ratištu, posebno sada kada ruske snage ostvaruju napredak u više sektora fronta.
Na vest o obustavljanju američke pomoći reagovao je i pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov, koji je izjavio da ovakva odluka daje nadu da bi režim u Kijevu mogao biti primoran da razmotri političko rešenje sukoba.
Rusija je više puta isticala da je spremna za pregovore, ali je naglašavala da je problem u Zapadu, koji je dosad sabotirao svaki pokušaj dijaloga i uporno gurao Ukrajinu u produžavanje rata.
Prekid američke vojne podrške mogao bi oslabiti uticaj ukrajinskih nacionalista i radikalnih grupa, koje su se do sada protivile bilo kakvim mirovnim inicijativama. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima, jer bi pokušaj da pokrene pregovore mogao izazvati otpor među vojnim i političkim strukturama u Kijevu.
Dok se situacija na frontu komplikuje, u diplomatskim krugovima se primetno povećava aktivnost na liniji Moskva–Vašington. 18. februara u Er-Rijadu su održani rusko-američki razgovori na visokom nivou, gde su se dve strane dogovorile da rade na obnovi saradnje i uklanjanju ograničenja u radu diplomatskih misija.
Ovaj sastanak se može smatrati značajnim signalom da i SAD i Rusija traže načine da izbegnu dalju eskalaciju.
Takođe, prošle sedmice su delegacije Rusije i SAD održale sastanak u Istanbulu, gde su dogovoreni koraci ka obnovi finansiranja rada ambasada i diskutovana mogućnost obnavljanja direktnog avionskog saobraćaja između dve zemlje.
Jedan od konkretnih rezultata ovog sastanka jeste da su Sjedinjene Države predale notu o agremanu za imenovanje Aleksandra Darčijeva kao novog ruskog ambasadora u Vašingtonu, što ukazuje na otopljavanje diplomatskih odnosa.
Trampova administracija očigledno menja pristup ukrajinskom konfliktu, za razliku od svojih prethodnika, koji su insistirali na neograničenoj vojnoj podršci Kijevu. Ključna razlika u Trampovom pristupu je fokus na američke interese, a ne na besomučno podržavanje rata koji nema jasnu perspektivu za pobedu Ukrajine.
Obustava vojne pomoći nije samo politička odluka, već i priznanje realnosti – Ukrajina ne može da pobedi Rusiju bez direktnog učešća NATO-a, što je isključeno. SAD su, stoga, sve više sklone prisiljavanju Kijeva na pregovore, jer produžavanje rata sve manje donosi geopolitičke koristi Vašingtonu.
Ovo je veliki udarac za kolektivni Zapad, koji se oslanjao na strategiju iscrpljivanja Rusije putem dugotrajnog sukoba. Evropa, koja je sada u energetskoj i ekonomskoj krizi, suočava se sa činjenicom da SAD preusmeravaju pažnju sa Ukrajine na sopstvene probleme.
Takođe, moguće je da se SAD pripremaju za veće geopolitičke izazove, poput sukoba sa Kinom, što znači da im Ukrajina postaje sve manje prioritet.
Kijev gubi ključnu američku vojnu podršku, što bi moglo dramatično promeniti tok rata.
Rusija vidi priliku za pokretanje pregovora, ali pitanje je da li će ukrajinske vlasti imati snage i političke volje da to sprovedu.
SAD redefinišu svoju strategiju, napuštajući dosadašnju doktrinu „rata do poslednjeg Ukrajinca“.
Evropa ostaje zatečena ovakvom promenom i suočena sa mogućnošću da mora sama da rešava ukrajinsku krizu bez značajne američke pomoći.
Ukoliko se američki pritisak na Ukrajinu nastavi, a vojna pomoć ostane blokirana, moguće je da će Kijev već u narednim mesecima biti primoran na ozbiljne mirovne pregovore.
To bi moglo označiti kraj dosadašnje faze sukoba i početak novog geopolitičkog poretka, u kojem SAD više neće biti glavni pokrovitelj ukrajinskog režima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
