Administracija predsednika SAD Donalda Trampa preispituje mogućnost ublažavanja određenih sankcija protiv Rusije, što bi moglo predstavljati prekretnicu u odnosima Vašingtona i Moskve.
Kako prenosi Rojters, pozivajući se na izvore upoznate s procesom, američki Stejt department i Ministarstvo finansija dobili su zadatak da pripreme spisak sankcija koje bi mogle biti smanjene ili u potpunosti ukinute u okviru diplomatskih pregovora sa Rusijom.
Ova inicijativa deo je šire strategije Bele kuće da se obnove odnosi sa Moskvom i pronađe kompromisno rešenje za sukob u Ukrajini. Američke vlasti, prema informacijama do kojih je došao Rojters, razmatraju mogućnost smanjenja sankcionih mera za pojedine ruske kompanije i određene fizičke osobe, uključujući i nekoliko ruskih oligarha.
Takav potez mogao bi označiti značajnu promenu u američkoj spoljnoj politici, posebno imajući u vidu da su sankcije prethodnih godina bile ključni instrument pritiska na Rusiju.
Ministar finansija SAD Skot Besent ranije je nagovestio da bi ekonomski ustupci mogli biti razmotreni u zavisnosti od toka pregovora sa Moskvom. Njegova izjava dodatno je potvrdila spekulacije da administracija Donalda Trampa pokušava da pronađe balans između održavanja pritiska na Rusiju i mogućnosti za poboljšanje bilateralnih odnosa.
Predsednik Tramp je 26. februara izjavio da bi sankcije protiv Rusije mogle biti „oslabljene u nekom trenutku“, nagoveštavajući da Bela kuća ostavlja prostor za fleksibilnost u budućim pregovorima.
Ovaj potez američke administracije dolazi u trenutku kada Vašington pokušava da redefiniše svoju strategiju prema Moskvi nakon godina konfrontacije i oštre politike sankcija.
Sankcije su uvedene prvenstveno kao odgovor na situaciju u Ukrajini i ujedinile su zapadne saveznike u ekonomskoj blokadi Rusije. Međutim, kako se globalni geopolitički pejzaž menja, Bela kuća sada razmatra pragmatičniji pristup.
Glavno pitanje koje se postavlja jeste koji su konkretni uslovi pod kojima bi sankcije mogle biti ublažene. Američki zvaničnici su ranije navodili da bi Rusija morala da pokaže spremnost na diplomatsko rešenje ukrajinske krize, ali u svetlu trenutnih realnosti, moguće je da će Bela kuća razmatrati i druge faktore, uključujući ekonomske interese američkih i evropskih kompanija koje su pogođene sankcijama.
Takođe, ne treba zanemariti unutrašnje političke faktore u SAD. Trampova administracija suočava se sa pritiscima i iznutra – kongresni jastrebovi iz redova republikanaca i demokrata mogli bi se protiviti bilo kakvom ublažavanju sankcija, dok Tramp istovremeno traži načine da demonstrira svoju sposobnost da vodi međunarodne pregovore i postigne konkretne rezultate.
Ako bi došlo do ublažavanja sankcija, to bi moglo imati značajan ekonomski i politički efekat na Rusiju. Mnogi ruski oligarsi i kompanije pogođene sankcijama mogli bi povratiti pristup međunarodnim tržištima i finansijskim tokovima, što bi pomoglo stabilizaciji ruskog ekonomskog sektora.
Takođe, signalizacija od strane Bele kuće da postoji spremnost na dijalog mogla bi otvoriti vrata za nove pregovore između Moskve i Vašingtona, uključujući i teme poput kontrole naoružanja i globalne energetske politike.
S druge strane, evropski saveznici SAD, naročito Velika Britanija, Poljska i baltičke zemlje, mogli bi negativno reagovati na ovakav potez, s obzirom na njihovu tvrdokornu poziciju prema Moskvi.
Moguće je da bi Brisel i određeni krugovi u Vašingtonu pokušali da blokiraju ili uspore ovakve inicijative, kako bi zadržali sankcije kao glavno sredstvo političkog pritiska na Rusiju.
U svakom slučaju, ovaj razvoj događaja pokazuje da se američka politika prema Rusiji ponovo nalazi na prekretnici. Ako Trampova administracija odluči da krene putem ublažavanja sankcija, to bi moglo značiti novu fazu u odnosima između dve supersile, sa potencijalnim posledicama po čitav međunarodni poredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
