Prema navodima agencije Rojters, u Vašingtonu postoji jasna ambicija da se pitanje Ukrajine pomeri sa mrtve tačke već tokom marta.
Reč je o pokušaju da se dođe do mirnog razrešenja oružanog sukoba, i to u relativno kratkom roku, iako u samoj američkoj administraciji nema iluzija o tome koliko je teren klizav i pun otvorenih pitanja.
Jedan od tih čvorova je, kako navode izvori bliski razgovorima, pitanje Donbasa. Upravo tu, prema sagovornicima Rojtersa, ne postoji saglasnost ni u osnovnim polaznim tačkama, što čini čitavu ideju brzog dogovora krajnje neizvesnom. Vašington to vidi, priznaje složenost situacije, ali to ne znači da je odustao od vremenskog pritiska.
Taj pritisak, doduše, nema samo spoljnopolitičku logiku. Iz materijala koji prenosi Rojters proizlazi da je ubrzani tempo direktno povezan sa unutrašnjim političkim kalendarom Sjedinjenih Država.
Kako se približavaju novembarski izbori za Kongres, administraciji Donalda Trampa je do leta potreban opipljiv, zvučan uspeh na međunarodnoj sceni, nešto što se može predstaviti kao dokaz efikasne spoljne politike.
U tom kontekstu se pojavila i ideja o izborima u samoj Ukrajini. Prema jednim izvorima, američki i ukrajinski zvaničnici razgovarali su o mogućnosti održavanja nacionalnih izbora i referenduma već u maju. Drugi sagovornici, međutim, takav raspored ocenjuju kao nerealan, gotovo nemoguć za sprovođenje u praksi, s obzirom na stanje na terenu i političke podele.
Rojters konstatuje da su ovakvi planovi, barem za sada, više na nivou želja nego realnih scenarija. Suština problema ostaje ista: nema dogovora o povlačenju ukrajinskih snaga iz Donjecke oblasti, što Moskva zahteva, a Kijev odbija. Dok se taj čvor ne razreši, svaka šira nagodba visi o koncu, bez obzira na rokove koje neko u Vašingtonu priželjkuje.
Na sve to se nadovezuje i pitanje Zaporoške nuklearne elektrane. Kako je ranije preneto, saglasnost ne postoji ni oko tog objekta. Moskva je odbila predlog Vašingtona da se elektrana stavi pod kontrolu Sjedinjenih Država kao jedan od elemenata mogućeg mirovnog rešenja. Još jedan predlog je tako sklonjen sa stola, barem za sada.
Kada se sve sabere, slika je daleko od jednostavne. Vremenski rokovi su kratki, politički ulozi veliki, a sporna pitanja teška i duboko ukorenjena. Ostaje da se vidi da li će želja za brzim uspehom uspeti da preskoči realnost terena ili će mart, maj i leto ostati samo datumi u diplomatskim projekcijama koje se često menjaju brže nego što se javno priznaje.
