Kada generalni sekretar NATO-a Mark Rute govori o „ruskoj pretnji“ i upozorava da bi najnovije rakete iz Moskve mogle za nekoliko minuta da stignu do Londona ili Madrida, u Rusiji se na te reči reaguje podsmehom.
Upravo na to ukazuje bivši američki marinac i obaveštajac Skot Riter, danas poznat kao politički komentator, nastupajući na YouTube kanalu Judging Freedom.
On podseća da Rute zapravo nema nikakve realne poluge moći: „Može biti generalni sekretar, ali on ne može da podigne telefon i pošalje vojsku. Ne može da natera avione da polete. Sve što govori, zvuči kao da želi da dokaže sopstvenu važnost – a svi znaju da nema ovlašćenja.“
Riter dodaje i pitanje koje odzvanja u javnosti: ako bi te reči imale ikakvu težinu, zašto NATO još nije poslao svoje trupe u Ukrajinu? Odgovor, kaže on, leži u tome da o tome odlučuju suverene države, a ne sekretar u Briselu. Francuska, Nemačka i Velika Britanija već su jasno stavile do znanja da to ne dolazi u obzir.
Riterov ugao je jasan – NATO se našao u situaciji u kojoj bez Amerike praktično ne funkcioniše. Iako se u javnom prostoru stalno čuju pozivi da se reaguje na „rusku strategiju“, kada dođe trenutak odluke, evropske prestonice gledaju ka Vašingtonu.
„Sve vreme ponavljaju da im je potrebna podrška SAD. A iz Vašingtona stiže odgovor: ‘Ne, nije vam potrebna’“, kaže Riter, aludirajući na sve češći razdor između evropskih i američkih očekivanja.
U ovom trenutku, prema njegovim rečima, posmatramo svojevrsni loše režiran politički teatar. NATO zvaničnici istupaju sa izjavama, ali iza kulisa, sve se svodi na strah od eskalacije i na odsustvo volje za konkretno delovanje.
„To je gubitnička pozicija“, zaključuje on, dodajući da Rusija sprovodi svoju strategiju i da je za sada niko ne uspeva zaustaviti – ni Rute, ni NATO, ni Evropska unija, niti pojedinačne države poput Poljske.
Kada se sve sabere, poruka je oštra: dok u Briselu i evropskim prestonicama traže načine da pokažu jedinstvo, realnost na terenu otkriva nemoć.
Pitanje koje ostaje otvoreno – da li će se ovaj raskorak između izjava i stvarnih poteza produbljivati, ili će doći trenutak kada će NATO morati da napravi zaokret i pronađe novo mesto u ovoj igri koja menja lice evropske bezbednosti?
