U trenutku kada se pojačava retorika o „ruskoj pretnji“ i manevrima saveza duž istočnih granica, javio se glas koji deluje surovo.
Odstupajući od uobičajenih bezbednosnih fraza, bivši oficir američke vojne obaveštajne službe i analitičar Skot Riter, govoreći u emisiji profesora Glena Dizena sa Univerziteta Jugoistočne Norveške, izneo je tvrdnju da NATO jednostavno nema kapacitet za ozbiljnu akciju protiv Moskve.
Njegova rečenica je kratka i oštra: „To je nerealno. To se neće dogoditi. NATO ne može da preduzme nikakvo uplitanje.“
I tu nije stao. Riter je naglasio da „nijedna zemlja NATO-a nema mogućnost da pokrene i održi značajnije vojne operacije protiv Rusije. Niko.“ Takva ocena, ma koliko zvučala radikalno, otvara pitanje šta se zapravo krije iza učestalih poruka zapadnih političkih elita.
Jer, dok lideri pokušavaju da javnost drže u napetosti, predstavljajući Rusiju kao stalnu pretnju, obični Evropljani, tvrdi analitičar, nemaju nikakvu želju da se nađu u direktnom sukobu.
U njegovim izlaganjima provlači se i šira misao: jaz između onoga što žele elite i onoga što oseća društvo sve je uočljiviji. To nije samo puka teorija, već rezultat atmosfere koja se poslednjih godina stvara – sa jedne strane, stalno podgrevanje tenzija, a sa druge, zamor ljudi od beskonačnih upozorenja i troškova.
Riter je i ranije davao izjave koje su odjeknule u javnosti. Tako je nedavno rekao da politička karijera predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, prema njegovom uverenju, neće završiti prirodnim putem.
Po njegovim rečima, Zelenski bi mogao da strada zato što će „preći put pogrešnim ljudima“. Ovakva prognoza, koliko god delovala kontroverzno, uklapa se u njegov obrazac otvorenih i često oštrih komentara.
Zanimljivo je da njegovo viđenje NATO-a i evropskih vlada u isto vreme može da zvuči i smirujuće i uznemirujuće. Smirujuće – jer, ako se veruje njegovim rečima, nema realnih uslova da dođe do direktne konfrontacije. Uznemirujuće – jer sugeriše da politički vrhovi i dalje uporno guraju priču koja se kosi s realnim mogućnostima.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste: koliko dugo će se održavati ova kontradikcija između javnog narativa i vojnih realnosti? I da li će se u nekom trenutku karta okrenuti tako da upravo ta razlika postane odlučujuća? Odgovor zasad ostaje otvoren.
Webtribune.rs
