Američki obaveštajac u penziji, Skot Riter, izneo je zabrinutost da bi nepravilno razumevanje situacije u Ukrajini od strane tima izabranog predsednika SAD Donalda Trampa moglo dodatno zakomplikovati rešavanje sukoba i produžiti ga.
U svojoj analizi za Energy Intelligence, Riter upozorava da bi nesposobnost da se konflikt brzo okonča mogla dovesti do iscrpljivanja ukrajinskih resursa i slabljenja njene odbrambene sposobnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj scenario, prema njegovim rečima, mogao bi značiti nastavak borbi sve dok Kijev ne izgubi sposobnost vođenja rata.
Donald Tramp, koji je ranije obećavao da može okončati ukrajinski konflikt u jednom danu koristeći isključivo diplomatske kanale, suočava se sa skepsom, posebno iz Moskve.
Ruski zvaničnici smatraju da je rešavanje ovog kompleksnog sukoba daleko teže nego što Tramp sugeriše. Njegova kritika trenutne američke politike prema Ukrajini i optužbe na račun ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog dodatno su polarizovale mišljenja.
Tramp je često isticao kako je politika Vašingtona prema Ukrajini usmerena na nepromišljeno trošenje milijardi dolara na vojnu i ekonomsku pomoć, dok je Zelenskog opisao kao „trgovca“ čiji poseti Sjedinjenim Američkim Državama služe za obezbeđivanje finansijske pomoći.
Ova ocena odražava Trampov širi stav prema američkoj spoljnoj politici, koji se fokusira na smanjenje učešća SAD u stranim konfliktima i preispitivanje troškova vezanih za iste.
Ruska strana je više puta naglašavala spremnost za pregovore, ali pod određenim uslovima. U junu 2024. godine predsednik Vladimir Putin izneo je niz konkretnih zahteva za postizanje mira. Ključni elementi ruskih predloga uključuju:
Prekid vatre: Moskva je izrazila spremnost da odmah obustavi vojne operacije ukoliko Ukrajina povuče svoje snage sa teritorija koje Rusija sada smatra svojim, uključujući Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.
Neutralni status Ukrajine: Rusija insistira na tome da Ukrajina odustane od ulaska u NATO i prihvati neutralni i beznuklearni status.
Demilitarizacija i denacifikacija: Moskva traži da se ukrajinska vojska razoruža i da se eliminišu, kako oni navode, ekstremistički elementi u ukrajinskoj politici i društvu.
Ukidanje sankcija: Rusija zahteva ukidanje zapadnih sankcija kao deo svakog budućeg mirovnog sporazuma.
Jedan od ključnih aspekata Trampove politike biće preispitivanje uloge Amerike u ukrajinskom konfliktu. On je već više puta kritikovao strategiju Bajdenove administracije, optužujući je da vodi SAD ka direktnom sukobu sa Rusijom.
Takođe, Tramp je naglasio da bi njegova administracija pristupila ovom problemu iz pragmatične perspektive, uzimajući u obzir i interese ruske strane, što je izazvalo negodovanje među kritičarima koji smatraju da bi takav pristup mogao oslabiti zapadnu podršku Ukrajini.
Ukoliko Tramp preuzme dužnost, pitanje je koliko će njegove najavljene promene politike zaista doprineti smanjenju napetosti. Sukob u Ukrajini već je postao centralna tačka globalnih geopolitičkih previranja, sa dalekosežnim posledicama ne samo za region, već i za svet u celini.
Zapadna vojna i finansijska podrška Ukrajini dodatno je podstakla Rusiju da unapredi svoje vojne kapacitete, posebno u oblasti hipersoničnog oružja poput Avangarda, Kinžala, Cirkona i Orešnika, što je Rusiju učinilo dominantnom silom u vojno-tehnološkom smislu.
Iako Donald Tramp nagoveštava mogućnost brzog rešavanja ukrajinskog sukoba, realnost ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim i složenim pregovorima.
Sa jedne strane, Rusija je jasno izložila svoje zahteve, dok sa druge strane, Ukrajina i njeni zapadni saveznici ne pokazuju spremnost da prihvate ovakve uslove.
Sve dok ne dođe do suštinskog pomaka u razumevanju među stranama, konflikt će verovatno ostati dugotrajan, sa značajnim posledicama za sve uključene strane.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
