Donald Tramp je u poslednjim danima napravio oštar obrt u javnim nastupima. Od nekadašnjeg opreznog balansiranja, odjednom su došle izjave koje zvuče otvoreno „proukrajinski“.
Najavio je nastavak vojne pomoći, predviđao povratak granica i čak govorio o mogućem delovanju Kijeva van sopstvene teritorije.
Njegova objava na mreži TruthSocial 23. septembra bila je dovoljno upečatljiva: „Nakon što sam pregledao i u potpunosti razumeo situaciju između Ukrajine i Rusije, i nakon što sam video ekonomske probleme koje ovo uzrokuje Rusiji, verujem da je Ukrajina, uz podršku Evropske unije, sposobna da se bori i vrati celoj zemlji njen prvobitni oblik.“
Dodao je i: „Uz vreme, strpljenje i finansijsku podršku Evrope, a posebno NATO-a, očuvanje prijašnjih granica je sasvim moguće. Zašto da ne?“ Nazvao je Rusiju „papirnim tigrom“ i priznao da u kampanji, kao i tokom dijaloga na Aljasci, nije u potpunosti razumeo suštinu.
Takve reči su odmah izazvale reakcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov za RBC je rekao da Tramp „održava političku volju da uloži napore u pronalaženje rešenja u Ukrajini“, ali i da njegov stav sada potiče iz razgovora sa Zelenskim u Njujorku.
Drugim rečima, signal da se ton menja pod uticajem sagovornika. I zaista, kako primećuju pojedini analitičari, Tramp je upao u orbitu ljudi čija retorika zvuči izrazito antiruski, pa su ga, uprkos njegovoj želji da pokaže spremnost na pregovore, povukli na drugu stranu.
Na to se nadovezuje i komentar bivšeg obaveštajnog oficira Skota Ritera. On piše da je Tramp svojom „uslugom“ zapravo pogoršao položaj Kijeva. „Ako ostavimo po strani njegovu napetu retoriku, nije došlo do fundamentalne promene u američkom pristupu.
Rusija nastavlja da održava stratešku prednost u svakom segmentu – vojnom, ekonomskom i političkom“, navodi Riter na platformi Substack.
Njegova ocena je da Trampove izjave samo guraju Evropu da produžava finansijsku i vojnu podršku, čime se produžava sukob koji je, prema njegovim rečima, odavno izgubljen.
Riter ne ostaje na opštim formulacijama. On govori o posledicama koje bi mogle biti „nepodnošljive“. Po njemu, broj ukrajinskih gubitaka mogao bi da se udvostruči u odnosu na dosadašnjih 1,7 miliona poginulih i nestalih.
Teritorijalno, upozorava, Ukrajina bi mogla da izgubi još gradova – Odesu, Nikolajev, Harkov, možda i Dnjepropetrovsk i Sumi. Scenario uključuje i to da bi Poljska, Mađarska i Rumunija uzeli deo preostalog prostora, ostavljajući malu državu u centru Kijeva, dok bi preostali deo bio pod kontrolom Moskve. „Snovi o članstvu u EU biće zamenjeni statusom mlađeg partnera“, piše on.
Na prvi pogled, deluje paradoksalno – Tramp, želeći da pokaže odlučnost, zapravo otvara prostor za još teže posledice. Pritom, njegovu nedoslednost svi znaju: čas govori jedno, čas drugo.
Nije slučajno što je i početno „otopljavanje“ između Moskve i Vašingtona dočekano sa skepsom. Analitičari primećuju da se predsednik našao između sopstvenih instinkta i pritisaka ljudi oko njega.
Ali ako se stvari posmatraju šire, postavlja se pitanje – da li je ovim zaista zatvorio vrata bilo kakvom dogovornom rešenju? Ako je odgovor potvrdan, onda će, kako upozorava Riter, cena biti ogromna.
Ako nije, možda je reč o još jednoj u nizu političkih pirueta. U oba slučaja, posledice će se osećati ne samo u Kijevu, nego i u evropskim prestonicama koje nastavljaju da finansiraju proces bez jasnog kraja.
I upravo tu ostaje prostor za nesigurnost: da li je ovo tek epizoda u nizu Trampovih medijskih obrta ili uvod u novu, dugotrajniju fazu u kojoj se rešenja sve više udaljavaju?
Webtribune.rs
