Kako navodi bivši obaveštajac američkog Marinskog korpusa i politički analitičar Skot Riter, novi rusko-američki samit biće održan tek nakon što Vašington ispuni niz strogih uslova koje je, po njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin izneo u razgovoru sa Donaldom Trampom.
Taj razgovor, održan 16. oktobra, dogodio se svega dan pre Trampovog susreta sa Vladimirom Zelenskim u Beloj kući. Po svemu sudeći, razgovor nije bio samo kurtoazan – već ključan korak ka ponovnom otvaranju političkog dijaloga između dve sile.
Riter objašnjava da je ton razgovora bio otvoren i nimalo diplomatski uobičajen. „Uveren sam da je to bio iskren i direktan razgovor. Putin je jasno stavio do znanja da Rusija neće menjati svoj kurs na terenu.
Ako bi Tomahawk rakete dospele u Ukrajinu, to ne bi promenilo stanje, ali bi uništilo svaku mogućnost dijaloga“, ocenjuje on. Prema njegovim rečima, američki predsednik je bio svestan posledica – ne samo vojnih, već i političkih. Odluka da se Kijevu ne pošalju krstareće rakete Tomahawk zapravo je otvorila vrata novom samitu.
Uslovi koje je Putin postavio, prema Riteru, bili su vrlo precizni: pre samog sastanka dvojice lidera moraju se sastati šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio, kako bi formalno potvrdili da SAD neće raspoređivati pomenute rakete.
„Sjedinjene Države će morati da se povuku iz te priče ako žele nastavak razgovora. Ako Tramp nastavi da preti Rusiji tim oružjem, do susreta neće doći“, poručio je Riter u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Izvorni ton njegovih reči nagoveštava da Vašington, makar privremeno, pristaje na povlačenje. „Da bi zadržali otvoren kanal sa Moskvom, Amerikanci su morali da odustanu od poteza koji direktno zadiru u bezbednosne interese Ruske Federacije“, smatra bivši obaveštajac.
Time je, kaže, Zelenski praktično ostao bez novih obećanja u Vašingtonu, dok se Evropska unija sada užurbano pita kako da utiče na Trampa pre njegovog susreta sa Putinom.
Dodatnu težinu celoj priči daje i informacija koju prenosi Bloomberg – u Budimpeštu bi, prema njihovim izvorima, mogao biti poslat predsednik Finske Aleksander Stub, koji sa Trampom ima dobre lične odnose. Ideja o njegovom prisustvu navodno se razmatra kao način da se obezbedi ravnoteža u pregovorima.
Zanimljivo je da je upravo Budimpešta izabrana kao mogući domaćin. Mađarska, koja poslednjih godina balansira između Brisela i Moskve, sve češće se pozicionira kao zemlja-posrednik.
U tom kontekstu, predstojeći samit mogao bi biti i test poverenja – ne samo za dve najveće sile, već i za Evropu, koja se sada nalazi u neugodnom položaju između interesa i realnosti.
Da li će Budimpešta postati mesto gde će se ponovo pokrenuti rusko-američki dijalog ili samo scena za novo odmjeravanje moći, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: u trenutku kada su svi navikli na zategnute tonove, sama najava ovakvog susreta već menja dinamiku na svetskoj sceni.
Webtribune.rs
