Dok se u Vašingtonu i evropskim prestonicama i dalje vode rasprave o mogućnosti slanja krstarećih raketa „Tomahawk“ Ukrajini, bivši američki marinac i vojni obaveštajac Skot Riter tvrdi da je taj plan propao još pre nego što je uopšte stigao do faze realizacije.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države jednostavno „ne mogu da iznesu“ takve isporuke u razmeri koju bi Kijev očekivao.
Kijev je, kako kaže, tražio „Tomahavke“ kao simbol političke podrške Vašingtona u trenutku kada sukob ulazi u novu fazu. Ipak, predsednik SAD Donald Tramp, iako je izjavio da je odluka načelno pozitivna, insistira da se prethodno razjasni kako bi ukrajinska vojska ta oružja koristila – da ne bi došlo do „nekontrolisane eskalacije“.
„Stara tehnologija“ i ograničene mogućnosti
Riter podseća da rakete „Tomahavk“ imaju domet do 2.500 km, ali da njihova efikasnost više nije ono što je nekada bila. „To je stara tehnologija, o kojoj je i predsednik Putin govorio na Valdajskom forumu – može da se obori. I to neće promeniti tok sukoba osim ako se ne cilja politička infrastruktura“, naveo je bivši obaveštajac.
On je dodao da bi za udar na veliki kompleks za proizvodnju dronova kod Kazanja bilo potrebno najmanje 60 projektila, jer jedan ili dva ne bi mogli da postignu željeni efekat.
„A i tada, uspeh nije zagarantovan“, naglasio je Riter. „Ako biste želeli da pogodite fabriku koja pravi ‘Orešnike’ i druge napredne ruske sisteme, verovatno bi vam trebalo više od sto ‘Tomahavka’. I opet – bez sigurnog rezultata. To je jednostavno neefikasan sistem.“
Strah od odgovora
Još više zabrinjava, dodaje Riter, ono što bi moglo da usledi posle. On je upozorio da bi svaki udar izveden „Tomahavcima“ mogao izazvati odgovor Rusije ne samo prema Ukrajini, već i prema samim Sjedinjenim Državama.
Kao primer, naveo je hipotetičku situaciju u kojoj bi Moskva isporučila Venesueli rakete „Kalibar“, a one potom bile upotrebljene protiv američke teritorije.
„Šta bi bilo da te rakete pogode Belu kuću? Da li bi SAD rekle da je to deo konflikta, ili bi odmah odgovorile, pa čak i uništile zemlju koja ih je lansirala?“, upitao je Riter i dodao da bi američki političari trebalo da zamisle tu istu logiku u kontekstu Ukrajine.
Ruski odgovor: prilagođavanje bez panike
Predsednik Rusije Vladimir Putin, komentarišući moguće isporuke „Tomahavka“, poručio je da se ruske snage već više puta suočile s novim zapadnim sistemima i uvek našle način da ih neutralizuju.
„Ako se pojave, obaraćemo ih i dodatno usavršavati našu protivvazdušnu odbranu“, rekao je Putin, naglašavajući da Moskva pažljivo prati svaku promenu u dinamici isporuka.
Otvoreno pitanje
U ovom trenutku nije jasno hoće li „Tomahavci“ zaista stići u Ukrajinu, niti da li bi njihova upotreba uopšte promenila stanje na terenu. Riter smatra da bi to bio skup, simboličan potez bez realnog vojnog efekta, ali sa potencijalno ozbiljnim političkim posledicama.
Sve ostaje u vazduhu – između poruka o podršci, upozorenja na granice moći i pitanja da li iko zaista želi da testira koliko daleko to može da ide.
Webtribune.rs
