[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Naučnici su otkrili novu vrstu antibiotika koji može da ubije širok spektar opasnih i rezistentnih bakterija, prvi u poslednjih 30 godina, piše LiveScience.
U laboratorijskim eksperimentima, bakterije nisu razvile otpornost prema novom leku, nazvanom tiksobaktin (teixobactin), i vrlo je moguće da će im biti potrebno nekoliko decenija da postanu otporne.
„Tiksobaktin je lek koji obećava. Vrlo je efektan protiv rezistentnih patogena u nekoliko slučajeva infekcije kod životinja“, napisali su istraživači u svom izveštaju.
Problem bakterija koje su otporne na antibiotike je ozbiljna životna pretnja, i pronalazak novih antibiotika je veoma težak posao.
[adsenseyu1]
Postojeće metode za izolaciju supstanci iz bakterijske kulture obično izoluju samo antibiotike koji su več u upotrebi, navodi se u studiji.
Međutim, u ovom slučaju istraživači su razvili sveže metode za pronalazak antibiotika. Oni su proučavali 10.000 lanaca bakterija koje žive u tlu, i uzgajali su ih u prirodnom okruženju.
Potom su izolovali supstance koje su napravile bakterije i testirali ih na bakterije koje izazivaju bolesti.
Novootkriveni antibiotik, tiksobaktin (teixobactin), je bio jedna od supstanci. U eksperimentu na miševima, istraživači su pokazali da ovaj antibiotik leči životinje inficirane bakterijama poput Mycobacterium tuberculosis, koja izaziva tuberkulozu, Staphylococcus aureus, koja inficira kožu ali i ostala tkiva ljudi. Neki sojevi ovih bakterija su već rezistentni na mnoge antibiotike, što otežava lečenje ljudi.
[adsenseyu4]
„Iako je još rana faza istraživanja, otkriće potencijalno nove vrste antibiotika je dobra vest. Razvoj novih antibiotika je stagnirao u poslednjim decenijama, dok je otpornost na postojeće antibiotike postao ozbiljna pretnja ljudskom zdravlju“, rekao je dr Ričard Sibruk sa Wellcome Trust-a u Velikoj Britaniji, koji nije bio deo istraživačke ekipe.
Tiksobaktin (teixobactin) ubija bakterije tako što se vezuje za velike molekule u zidu njihovih ćelija, što uzrokuje pucanje zida, tvrdi studija. Većina drugih antibiotika cilja na proteine u bakterijama, a potom ta bakterija postane otporna kada geni proteina mutiraju.
Ciljanjem na velike molekule, bakteriji se otežava posao mutacije i rezistencije.
Još jedan antibiotik, vankomicin, koristi sličan mehanizam ovom antibiotiku, i bilo je potrebno 30 godina da bakterije postanu otporne na ovaj antibiotik.
Istraživači su objavili 7. januara u žurnalu „Nature“ ovaj rad, koji je još uvek u ranoj fazi i još uvek se ne zna da li će antibiotik biti tako efekan u lečenje kod ljudi,
(B92)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
