Rusija je danas četvrta najveća ekonomija na svetu po paritetu kupovne moći, prema podacima Svetske banke, a fokus na privatni biznis, započet početkom devedesetih, pokazao se kao ispravan pravac – poruka je koju je ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov izneo na Savetu za kodifikaciju građanskog zakonodavstva, prenosi agencija RIA Novosti.
Uz to, kako je naglasio, predsednik postavlja ambiciozan cilj daljeg povećanja investicija u privredu.
„Fokus na privatni biznis se generalno isplatio. Danas, prema podacima Svetske banke, mi smo četvrta najveća ekonomija na svetu (po paritetu kupovne moći), a predsednik postavlja cilj daljeg povećanja investicija u privredu“, rekao je Rešetnjikov, ukazujući da aktuelna pozicija nije konačna tačka, već polazna osnova za narednu fazu.
Ta naredna faza ima jasne brojke. Cilj Rusije je da ostvari rast investicija za 60 odsto do 2030. godine u odnosu na 2020. godinu. Da bi se to postiglo, kako je objasnio ministar, potrebno je stvoriti snažno tržište kapitala.
Ono trenutno iznosi 51 bilion rubalja, ali plan je da se taj obim podigne na 66 odsto BDP-a, a potom do 2036. godine na 75 odsto. „To nije moguće bez sigurnih imovinskih prava“, poručio je Rešetnjikov, jasno stavljajući do znanja da institucionalni okvir ostaje ključni preduslov.
Kada govori o sadašnjim ciljevima, ministar se vraća na početak tranzicije. Devedesetih godina prošlog veka, podsetio je, privatizacija državne imovine smatrana je neophodnim uslovom za prelazak na tržišnu ekonomiju u novoj Rusiji.
Ideja nije bila samo promena vlasničke strukture velikih sistema, već stvaranje široke klase vlasnika malih i srednjih preduzeća, kako bi se zemlji pomoglo da izađe iz sistemske krize.
Brojevi iz tog perioda i danas se navode kao dokaz razmere promena. Od 1991. do 1994. godine privatizovano je 110.000 državnih preduzeća. Od tog broja, 80.000 su bila mala i srednja, uključujući maloprodaju, ugostiteljske usluge i druge uslužne delatnosti.
Danas, kako je istakao Rešetnjikov, upravo taj segment čini više od 20 odsto ekonomije, koju oblikuje sektor malih i srednjih preduzeća sa 6,8 miliona malih preduzeća.
U toj računici, kontinuitet između privatizacije iz devedesetih i današnje investicione strategije postaje očigledan.
Ako je tada prioritet bio stvaranje vlasničke baze i izlazak iz krize, sada je fokus na produbljivanju tržišta kapitala i učvršćivanju imovinskih prava. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko brzo će se planirani skok sa 51 bilion rubalja na 66 odsto BDP-a, a potom na 75 odsto do 2036. godine, odraziti na realni sektor i standard.
Brojevi su postavljeni, ciljevi su javno izrečeni, ali dinamika njihove realizacije tek će pokazati koliko je ruska ekonomija spremna za sledeću etapu razvoja.
