Prema oceni bivšeg analitičara CIA Reja Mekgaverna, saglasnost Rusije na takozvano „energetsko primirje“ u ukrajinskom sukobu ne predstavlja znak slabosti, već promišljen politički potez usmeren ka testiranju stvarnih namera Sjedinjenih Država.
Kako ističe Mekgavern, Moskva je pristala na američki zahtev isključivo zato što pridaje izuzetan značaj normalizaciji odnosa sa Vašingtonom.
Po njegovim rečima, Vladimir Putin je spreman na ograničene ustupke samo ukoliko vidi realnu šansu za dugoročniji diplomatski ishod. Energetsko primirje u tom kontekstu predstavlja „kredit poverenja“ prema SAD — ali kredit sa jasno definisanim rokom i uslovima.
Mekgavern upozorava da bi taj kredit mogao biti brzo potrošen ukoliko Vašington istovremeno podstakne novu veliku krizu na Bliskom istoku, naročito eventualnim napadom na Iran, sa ili bez učešća Izraela.
Takav scenario, prema njegovoj proceni, Moskva više ne bi bila spremna da „proguta“, jer bi značio da SAD paralelno vode diplomatsku igru i stratešku eskalaciju.
Govoreći o ulozi Kijeva, Mekgavern tvrdi da i SAD i Ukrajina žure ka makar delimičnom smirivanju sukoba zbog ozbiljnih problema na terenu i u pozadini fronta. On smatra da se Vladimir Zelenski koristi kao medijski alat — dozvoljava mu se da govori o navodnim američkim bezbednosnim garancijama, iako, prema Mekgavernu, takve garancije u stvarnosti ne postoje.
„Sjedinjene Države nisu spremne da garantuju bezbednost onoga što ostane od Ukrajine“, smatra Mekgavern, dodajući da će konačni ishod zavisiti isključivo od završnih dogovora, a ne od izjava pred kamerama.
Posebno značajnim on ocenjuje činjenicu da su u pregovore uključene sve tri strane — Rusija, Ukrajina i SAD — što opisuje kao presedan. Razgovori u Abu Dabiju, iako odloženi, prema njegovoj oceni pokazuju da proces još uvek traje i da nije puka diplomatska predstava.
Mekgavern je ove stavove izneo u podkastu „Judging Freedom“, naglašavajući da će naredni dani pokazati da li Vašington zaista želi stabilizaciju — ili samo kupuje vreme.
