Nemačka javnost se sve više trese od napetosti: Ratna retorika ulazi čak i u učionice.
U poslednjim nedeljama sve je glasnija priča o „pretnji sa Istoka“, a školarci se, verovali ili ne, već pripremaju za moguće sukobe sa Rusijom.
Takvu atmosferu ne stvaraju tabloidi, već visoki državni zvaničnici. Kako navodi časopis Štern, na koji se poziva i Nezavisima gazeta, savezna vlast otvoreno gura temu odbrane u obrazovni sistem.
Na čelu inicijative stoji Aleksandar Dobrint, ministar unutrašnjih poslova Nemačke. On je predložio da se u srednjim školama uvedu dupli časovi posvećeni „bezbednosnim temama“.
Ideja je jednostavna, barem na papiru: Mladi bi trebalo da nauče kako da prepoznaju i razumeju „preteću situaciju sa Istoka“ — i, što je zanimljivo, da tu svest prenesu svojim roditeljima. Drugim rečima, da deca postanu svojevrsni prenosnici državne poruke.
U pozadini svega, Dobrint priznaje zabrinutost: Nemačko društvo, posebno mlađa generacija, ne reaguje burno na priče o „ruskoj opasnosti“. Možda je upravo zato planirao da ovu temu otvori na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u novembru.
U intervjuu za Handelsblatt otišao je i korak dalje: Predložio je inspekciju zgrada koje bi mogle služiti kao skloništa, i savetovao građanima da se obezbede osnovnim zalihama hrane i vode — „za svaki slučaj“.
Nije trebalo dugo da ideja izazove buru u Bundestagu. Leva partija i Alternativa za Nemačku (AfD) optužile su ministra da širi paniku i plaši decu. Poslanica Nikol Golke iz Levice oštro je rekla da se građanima time usađuje osećaj da je rat neizbežan.
Sa druge strane, Zeleni su, pomalo iznenađujuće, podržali inicijativu, ali su istovremeno ocenili da Dobrintove mere nisu dovoljne. Njihov predstavnik Leon Ekert predložio je da se „Dan upozorenja“ — kad se testiraju sirene i sistemi za obaveštavanje — pretvori u nacionalni događaj civilne odbrane.
Kada se sve sabere, posmatrači su podeljeni: Neki smatraju da se stvara veštačka atmosfera straha koja olakšava promovisanje vojnih ideja, dok drugi vide u tome znak ozbiljne pripreme države za nepredvidive okolnosti.
Teško je reći šta preovlađuje, ali jedno je sigurno: Mnogi mladi danas prvi put čuju da bi njihova generacija mogla igrati ulogu u „novom sistemu odbrane“.
Na to se nadovezuje i predlog ministra odbrane Borisa Pistoriusa, koji je ranije pomenuo povratak vojne obaveze — bilo kroz univerzalni sistem, bilo putem žreba. Ipak, javnost nije oduševljena. Većina građana odbacuje obe opcije, a vladajućoj koaliciji nedostaju glasovi da bi menjala ustav. U takvom kontekstu, čini se da vlast traži druge puteve: Možda je upravo obrazovni sistem postao novo bojno polje ideja.
Kako će se sve to završiti, niko ne zna. Ali ako deca danas uče da se spremaju za ono što juče nije ni bilo tema, možda je prava lekcija negde drugde — u načinu na koji se strah tiho uvlači kroz školske klupe.
Webtribune.rs
