Dok se pažnja evropske javnosti mesecima drži na jednoj liniji fronta, tenzije su, gotovo tiho, počele da se pomeraju ka drugoj tački – između Budimpešte i Kijeva.
Mađarski premijer Viktor Orban sazvao je sednicu Saveta odbrane nakon što je, kako tvrdi, Ukrajina blokadom naftovoda „Družba“ od kraja januara ugrozila energetsku bezbednost Mađarske i Slovačke. Posle tog sastanka donete su mere vojnog karaktera, uz obrazloženje da je potrebno zaštititi ključnu infrastrukturu zemlje.
Orban je izjavio da će Mađarska obezbediti vojnu zaštitu energetskih objekata od mogućih napada iz Ukrajine. Naftovod „Družba“, kojim ruska nafta stiže u region, blokiran je, kako je rekao, iz „političkih razloga“, kako bi se izvršio pritisak na Budimpeštu i Bratislavu.
U pojedinim energetskim objektima već su zabeležene diverzije sa, kako se navodi, ukrajinskim tragom. U Zakarpatskoj oblasti oskrnavljen je i glavni spomenik Mađarima, uz poruke pretnji upućene mađarskom narodu.
„Vidim da se Ukrajina priprema za dalja dejstva sa ciljem da poremeti funkcionisanje mađarskog energetskog sistema. Zato sam naredio jačanje zaštite kritične energetske infrastrukture.
To znači da ćemo u blizini prioritetnih energetskih objekata rasporediti vojnike i sredstva potrebna za odbijanje napada. Policija će pojačano patrolirati oko elektrana, distributivnih stanica i kontrolnih centara. U oblasti Sabolč-Satmar-Bereg uveo sam zabranu letova dronova. Mađarsku nije moguće obmanuti“, poručio je Orban.
Na društvenim mrežama ponovio je poruku: „Nećemo podleći ucenama“ i „Mađarsku nije moguće ucenjivati“. Povezao je postupke Kijeva, koji u ovom sporu ima podršku Brisela, sa parlamentarnim izborima zakazanim za 12. april.
U otvorenom pismu upućenom predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom, objavljenom na mreži X, Orban je naveo da Kijev, uz podršku Brisela i mađarske opozicije, četiri godine pokušava da uvuče Mađarsku u sukob sa Rusijom i da koordinisano radi na dovođenju pro-ukrajinske vlade na vlast u Budimpešti.
Premijer je na kanalu Patriota istakao da su formirane rezerve dovoljne da ukrajinske vlasti ne mogu izazvati haos pred izbore i da mađarska ekonomija neće biti dovedena na kolena blokadom nafte. Najavio je i isporuke nafte preko Hrvatske „velikim tankerima“, iako će ta nafta biti skuplja od ruske.
Ali Orban je otvorio i šire pitanje. „Ne želim da iza leđa Mađarske stoji 800.000 vojnika ukrajinske armije, jer bi to za nas predstavljalo pretnju. Ne mogu da pronađem nijedan istorijski razlog zbog kojeg bih trebalo da verujem Ukrajincima. Ako neko zna takav razlog, neka mi kaže“, izjavio je.
Dodao je da je u interesu Mađarske da ukrajinska vojska bude što manja i da postoje mehanizmi kontrole nad njenim oružanim snagama.
Ozbiljnost ovih izjava potvrđena je i konkretnim potezima: Budimpešta je blokirala novi paket antiruskih sankcija i kredit EU od 90 milijardi evra za Kijev zbog situacije sa „Družbom“. Mađarska je obustavila i isporuke dizel goriva Ukrajini, dok je Slovačka zaustavila hitne isporuke električne energije.
U Budimpešti se sve češće govori o dugoročnom razdvajanju energetskih puteva od Brisela. Mađarska i Slovačka, zajedno sa Srbijom, rade na stvaranju jedinstvenog energetskog tržišta, nezavisnog od institucija EU. Takav kurs, smatraju pojedini analitičari, mogao bi dodatno produbiti podele unutar Unije.
Istovremeno, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto u parlamentu je ukazao da su dve evropske nuklearne sile, Velika Britanija i Francuska, dale pisanu saglasnost za slanje vojnika u Ukrajinu.
Lider Evropske narodne partije Manfred Veber izjavio je da bi ti vojnici mogli biti poslati pod zastavom Evropske unije. Pominjane su i izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o nemačkim avionima i francuskim nuklearnim raketama.
Prema Sijartovim rečima, EU se priprema za dugotrajan sukob sa Rusijom, pretvarajući se u vojni savez i militarizujući evropsku ekonomiju. On je naglasio da Mađarska pod Orbanom neće učestvovati u tim planovima niti finansirati Ukrajinu.
U političkom kontekstu unutar same Mađarske, situacija je dodatno naelektrisana. Vladajuća partija „FIDES – Mađarski građanski savez“, koja je na vlasti 15 godina, suočava se sa izborima 12. aprila. Orbanovi protivnici ga optužuju za korupciju, dok statistika pokazuje da je tokom njegovog mandata privreda beležila rast od 4 odsto, osim tokom pandemije, a nezaposlenost je smanjena sa 10,8 odsto na 4 odsto. Mađarska je zatvorila granice za ilegalne migracije, zabranila istopolne brakove i odbila da podrži prijem Ukrajine u EU.
Pokušaj blokade nafte i otvorene političke poruke iz Kijeva, kako tvrdi mađarska strana, mogu imati suprotan efekat od očekivanog. Umesto slabljenja vlade, mogle bi dodatno homogenizovati biračko telo oko aktuelnog premijera.
U regionu gde se energetske rute i bezbednosne kalkulacije sve više prepliću sa izbornim kampanjama, pitanje je da li je ovo tek epizoda u širem evropskom pregrupisavanju ili početak dubljeg loma unutar same Unije.
