Kada je američki vojni brod jedva izbegao da udari u kineski brod ranije ovog meseca u spornom Južnom kineskom moru, taj incident je mogao poslužiti kao metafora. Izgleda da su dva ekonomska giganta na putu sudara za rat.
Taj put sudara je pojačan prošle nedelje kada je američki potpredsednik Majk Pens održao zapaljiv govor proglašavajući Kinu globalnim neprijateljem broj jedan. Govoreći na desničarskom Hadson Institutu u Vašingtonu, Pens je iskritikovao Kinu zbog “povećane ekonomske i vojne agresije“ i upozorio: “Nećemo se povući.“
[adsenseyu1]
Pens je u jednom trenutku rekao da se SAD nadaju da će imati kooperativan odnos sa Kinom, ali je sveukupan utisak njegovih komentara bio oštro ratoboran.
New York Times je napisao naslov: “Pensov govor o Kini se posmatra kao predznak novog Hladnog rata.“
Čak je bilo i nekih poređenja od nekih komentatora sa zloglasnim govorom britanskog lidera Vinstona Čerčila 1946. godine kada je on proglasio “Gvozdenu zavesu“ sa Sovjetskim Savezom, govor koji je viđen kao podsticanje starog Hladnog rata između Zapada i Moskve koji je trajao skoro pet decenija.
Pensovi komentari su obuhvatali spektar eksplicitnih i provokativnih optužbi protiv Kine. Sve je, kako se činilo, bačeno na Peking, od krađe američkih ekonomskih resursa, do “ugnjetavanja sopstvenog naroda,“ do “mešanja u američku demokratiju.“ Za ovaj poslednji navodni prekršaj od strane Kine je Pens tvrdio da je na skali koja navodno mešanje Rusije čini “bledim u poređenju sa ovim.“
Drugim rečima, Kina je inostrana sila koju izgleda Vašington cilja za konfrontaciju. Rusija je sigurno skupila mnogo američkog neprijateljstva poslednjih godina, pogotovo od krize u Ukrajini. Ali Kina je globalni rival kog Vašington postavlja na prvo mesto na svom nišanu.
Prošle godine, priznati novinar i filmski stvaralac Džon Pilger je objavio dokumentarac sa naslovom: “Predstojeći rat sa Kinom.“ Pilger je govorio o širenju američkih vojnih baza u regionu Pacifičkog obruča koje su očigledno namenjene tome da okruže Kinu za eventualni rat, ili bar da služe kao sredstvo za pretnju Pekingu da se pokori. Pilgerov dokumentarac dokazuje da je predviđajući s obzirom na pojačavanje provokacija od strane Vašingtona.
Pensov govor protiv Kine se mora posmatrati u širem kontekstu višestrukih američkih poteza.
Trampova administracija je započela trgovinski rat sa Kinom namećući kaznene tarife na kineski izvoz procenjene vrednosti od 250 milijardi dolara. Ovi do sada neviđeni troškovi kineske ekonomije su, zauzvrat, navodno podrili poverenje investitora i tržišta akcija u zemlji, kojima se Pens u svom govoru činio kao da likuje.
Ove nedelje, SAD su dramatično eskalirale tenzije procesuirajući zvaničnike kineske vlade zbog navodne industrijske špijunaže. Čovek je izručen iz Belgije i već nekoliko meseci je zatvoren u SAD. Za ovaj slučaj se kaže da je prvi takve vrste.
Takođe je bilo senzacionalnih izveštaja u američkim medijima da je Kina započela veliku, složenu šemu postavljanja kompjuterskih čipova u elektronske uređaje koji se izručuju u SAD zbog navodne svrhe špijuniranja američkih građana, kompanija, pa čak i Pentagona. Kina je odbacila ove tvrdnje kao “sastavljene ni iz čega.“
Čini se da nema sumnje da Vašington podstiče konfrontaciju sa Pekingom. Tramp je govorio o tome kako on više nije prijatelj sa kineskim liderom Si Đinpingom. Prošle godine se Si zabavljao u Trampovoj vili na plaži na Floridi, kada je Tramp padao u nesvest govoreći o deljenju “preukusne“ čokoladne torte sa kineskim predsednikom.
Tramp se priklanja ratnohuškačkoj strani unutar Bele kuće koja je javno uživala u izgledima sukoba sa Kinom. Piter Navaro, savetnik predsednika za trgovinu sa Kinom, otvoreno se zalagao za ekonomski rat sa Pekingom. Bivši savetnik Stiv Banon je još jedan zagovornik ratobornosti ka Kini, do te mere da predviđa rat.
Opravdana je pretpostavka da će kinesko rukovodstvo učiniti sve da izbegne rat sa SAD. Kineska politička kultura nije agresivna i teži da na stvari gleda kao dugoročnu tranziciju.
Kina može pokušati da ograniči tenzije, čekajući i nadajući se da za dve godine Tramp neće biti ponovo izabran i da će razboritija, razumnija administracija doći na vlast.
[adsenseyu1]
Peking je odbacio tvrdnje Trampove administracije. On kaže da se nišu mešali u američke izbore. Kao i obično, Amerikanci ne pružaju nikakve dokaze koji podržavaju njihove optužbe, na isti način kako je Vašington napadao Rusiju bez ikakvog osnova.
Kina takođe odbacuje optužbe da je uključena u industrijsko špijuniranje. Značajno je da su američki tehnološki giganti Apple i Amazon istupili i takođe porekli izveštaje američkih medija o “špijunskim čipovima“ koje je Kina postavila u linijama fabričke montaže koje u Kini vode ove američke kompanije.
Ali koliko daleko se poznati kineski stoicizam može testirati?
Ono što Trampova administracija želi da uradi je restruktuiranje čitave američke ekonomije o trošku Kine. Trampova strategija je da “re-industrijalizuje“ Ameriku tako što će kineski izvoz načiniti nekonkurentim i prisiljavajući američke kompanije da svoje operacije premeste iz Kine na američke obale.
Ironično, američka vlada optužuje Kinu za “merkantilizam“ i “predatorske prakse,“ a zapravo se tačnijim čini da se tim terminima opiše američka politika.
Ako Trampova administracija nastavi sa svojom agresijom prema Kini, onda se sukob čini neizbežnim. Optužnička, ponižavajuća retorika je jedna stvar. Ali kada Amerika počne da nanosi ogromnu ekonomsku štetu samoj privredi i životu Kine, što se čini da ima nameru da uradi, onda će Peking u određenom momentu biti primoran da reaguje.
Ovo je, naravno, osuđujuće ponašanje SAD-a. Njihove bezobzirne akcije prema Kini se graniče sa kriminalom jer podstiču rat sa nuklearnom silom.
Takav rat ipak nije neizbežan. Ono što je potrebno je da se američka ekonomija i društvo restruktuiraju na nične koji su više demokratski za njihove građane. To je ispravna i razumna opcija.
Ali američka vladajuća klasa ne želi da iskoristi tu opciju restruktuiranja svoje korporativne kapitalističke ekonomije jer bi to pogodilo njihovu dobit i bogatstvo. Oni žele da preduzmu opciju prisiljavanja Kine da plati za američku propadajuću ekonomiju. A ta opcija bi mogla biti nagoveštaj rata.
Webtribune.rs
