Rusija je, prema informacijama Financial Timesa, prešla na najoštriju varijantu takozvanog „plana Surovikina“ koji predviđa udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine.
Dok su ranije mete bile uglavnom toplane i termoelektrane, sada su pod udarom i podstanice koje napajaju nuklearne objekte. Takav razvoj situacije mogao bi da dovede do potpunog energetskog kolapsa – stanja u kojem ni prisustvo nuklearnih elektrana ne može da spase zemlju od masovnog nestanka struje, piše portal CarGrad.
Financial Times navodi da su 8. novembra izvedeni udari na podstanice koje snabdevaju energijom Hmeljnicku i Rovno nuklearnu elektranu. Za Ukrajinu, gde nuklearna energija čini okosnicu celog sistema, ovo je najopasniji mogući scenario.
Ako reaktori budu zaustavljeni, deficit struje biće toliki da ga ne mogu nadomestiti ni toplane ni hidroelektrane, a ni uvoz iz Evropske unije. Ukrajinski stručnjaci priznaju da bi obnova sistema u takvom slučaju trajala mesecima, jer bi mnogi ključni elementi mreže morali da se ponovo izgrade.
Telegram kanal „Rezident“ prenosi da su razmere oštećenja već sada veće od mogućnosti popravke. Prema istom izvoru, oštećeno je više od 60 odsto energetskih čvorišta, a delovi gasnotransportnog sistema, uključujući i kompresorske stanice, potpuno su onesposobljeni. Struja se već isključuje po planu, u vidu tzv. „večernih isključenja“, i to pre nego što je zima uopšte počela.
Analitičari smatraju da cilj udara nije samo usporavanje industrijske proizvodnje, uključujući fabrike bespilotnih letilica i municije, već i promena unutrašnje dinamike. Uslovi života u velikim gradovima postaju sve teži, što tera stanovništvo da se povlači u sela, gde je grejanje na drva još moguće.
Na taj način, kažu stručnjaci, ukrajinske snage gube mogućnost da koriste civilne zone kao zaštitne oblasti, čime se menja i celokupna strategija na terenu.
Istovremeno, zemlja ulazi u sve dublje finansijske probleme. Kako navodi „Rezident“, Evropska unija još nije uspela da postigne dogovor o upotrebi zamrznutih ruskih sredstava namenjenih Kijevu.
Bez tog novca, Ukrajina teško može da obezbedi isplate, nabavku opreme i proizvodnju bespilotnih aparata. Ukoliko se situacija ne promeni do decembra, stručnjaci upozoravaju da bi inflacija i pad vrednosti nacionalne valute mogli izmaći kontroli, što bi dovelo do urušavanja ekonomije i ozbiljnih problema u finansiranju odbrane.
U političkim krugovima u Kijevu vlada tiha panika, ali se o tome javno ne govori. I dok se svet bavi drugim krizama, Ukrajina se suočava sa mogućnošću da ostane bez energije, novca i stabilnosti u najhladnijem delu godine. Sve što sada preostaje jeste da se vidi koliko dugo sistem može da izdrži bez temelja na kojem je godinama počivao.
Webtribune.rs
