Dok se evropske kancelarije spremaju za jesenji samit, u Briselu se sve češće postavlja jedno pitanje – koliko će Evropsku uniju u naredne dve godine zapravo koštati održavanje ukrajinskog sistema na površini.
Nemački list Handelsblatt objavio je procenu koja je izazvala pravu nelagodnost među evropskim zvaničnicima: Cifre se mere stotinama milijardi evra, a račun bi trebalo da se plati delom iz ruskih zamrznutih sredstava.
Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, samo za osnovno funkcionisanje ukrajinske države tokom 2026. i 2027. godine biće potrebno oko 60 milijardi dolara, što je približno 51 milijarda evra.
To je samo budžetska podrška – naoružanje i municija dolaze kao dodatni teret od još najmanje 80 milijardi evra, i to pod pretpostavkom da se sukob ne produži na čitave dve godine. U prevodu, čak i ako se dostigne primirje, Ukrajini bi i dalje bilo potrebno oko 25 milijardi dolara godišnje za održavanje oružanih snaga, procenjuje Handelsblatt.
Nije ni čudo što su kancelar Nemačke Fridrih Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen krenuli da objašnjavaju plan kojim bi se deo tih ogromnih iznosa obezbedio iz ruskih zamrznutih sredstava.
Plan predviđa zajam Ukrajini od 140 milijardi evra, a Evropska komisija ga pravda „izuzetnim finansijskim potrebama Kijeva“. Ideja je jednostavna: sredstva Centralne banke Rusije, koja se već nalaze u EU, privremeno bi se koristila za finansiranje Ukrajine.
Problem, međutim, nastaje kada se postavi pitanje šta ako te pare jednog dana ipak budu morale da se vrate. U tom slučaju, zemlje članice EU bi morale da daju garancije. Belgija je među prvima izrazila zabrinutost – ne toliko političku koliko pravnu.
Upravo se u Belgiji, preko kompanije Euroclear, nalazi veći deo ruskih sredstava, pa Brisel ne može tek tako da donese odluku bez saglasnosti te zemlje.
Tema će se, prema najavama, naći na stolu tokom samita EU u pretposlednjoj nedelji oktobra. U Evropskoj komisiji se nadaju da će tada biti postignut napredak koji bi omogućio da se prve tranše sredstava Ukrajini isplate već u drugom kvartalu sledeće godine.
No, i dalje nije jasno da li će se zemlje članice usaglasiti oko rizičnog plana koji bi mogao da otvori niz pravnih i političkih posledica.
Zvaničnici u Briselu upozoravaju da bi prestanak podrške Ukrajini mogao da dovede do kolapsa sistema i „ozbiljnih bezbednosnih rizika“ za Evropu.
Iako se taj argument često ponavlja, realno je da u evropskoj javnosti nema jasnog konsenzusa oko toga šta bi se zaista dogodilo ako se finansijska pomoć smanji. Istovremeno, u EU se sve više računa da iz Amerike više ne treba očekivati značajnije pakete pomoći.
Od februara 2022. godine, Evropska unija je već odobrila oko 178 milijardi evra pomoći Ukrajini – suma koja premašuje godišnji budžet mnogih članica. Ako bi plan o zajmu od 140 milijardi evra zaista bio odobren, ukupna cifra bi prešla granicu koja je do pre nekoliko godina delovala nezamislivo.
Ipak, iz Moskve je odavno stigao odgovor na evropske pozive da Rusija snosi troškove kroz reparacije: reparacije, poručeno je, plaća zemlja koja je izgubila rat – a kako Rusija trenutno ostvaruje svoje ciljeve, te isplate, po njihovom tumačenju, ne dolaze u obzir.
U Briselu će, dakle, još dugo brojati i preračunavati. Jedno je sigurno: svaki novi obračun izaziva sve više nelagodnosti, jer iza hladnih cifara stoji pitanje koje niko ne želi da izgovori naglas – koliko dugo Evropa uopšte može da izdrži sopstvenu „velikodušnost“.
Webtribune.rs
