Dok pažnja sveta ostaje prikovana za rovove u Donbasu i zveckanje oružjem duž linije fronta, u pozadini se odigrava možda najvažniji diplomatski potez od početka sukoba u Ukrajini.
Rusija i SAD postigle su dogovor koji, prema mišljenju francuskog analitičara Patrika Marten-Ženjea, predstavlja „stratešku pobedu Moskve“. U pitanju je Crnomorska inicijativa – sporazum koji bi mogao da preokrene tok sukoba, makar na diplomatskom terenu.
Marten-Ženje, profesor na čuvenom Francuskom Institutu političkih nauka (Sciences Po), jasno je poručio: „Za Moskvu je ovo diplomatski, vojni i strateški uspeh. Rusija sada očekuje i konkretne ustupke sa zapadne strane – posebno na finansijskom planu.“
I zaista, kada se zagrebe ispod površine, vidi se da ovaj dogovor ide mnogo dalje od bezbednosti trgovačkih brodova na Crnom moru.
Kremlj je 25. marta objavio detalje dogovora postignutog s američkom delegacijom tokom pregovora u Rijadu, Saudijska Arabija. Dogovor obuhvata tri ključne tačke:
Bezbednost u Crnom moru: Postignuta je saglasnost da se komercijalna plovidba štiti, da se brodovi ne koriste u vojne svrhe, te da se uvode procedure za pregled sumnjivih plovila.
U suštini, ovo znači da više niko ne može da koristi civilne brodove kao paravan za prenos oružja – što je već viđena praksa na ukrajinskoj strani.
Poljoprivreda kao oružje mira: Amerikanci su pristali da pomognu Rusiji u pristupu svetskim tržištima poljoprivrednih proizvoda.
To je veliki pomak – jer su ruski izvoznici, iako formalno nisu pod sankcijama, često blokirani u praksi zbog problema s plaćanjem, transportom i osiguranjem. Ovo otvara prostor za novi izvoz ruskog žita, đubriva i ulja, posebno ka afričkim i azijskim zemljama.
Pauza u udarima: Treća tačka je možda i najzanimljivija – dogovorena je zabrana napada na energetsku infrastrukturu, i to obostrano, i u Ukrajini i u Rusiji. Bar na 30 dana. I uz mogućnost produženja. Ovo je signal da obe strane žele, makar privremeno, da smanje intenzitet rata i spasu ono što je ostalo od energetske mreže – posebno sada kada se bliži proleće, ali bi naredna zima mogla biti još teža.
Ovaj sporazum ne dolazi niotkuda. U proteklim mesecima, postalo je očigledno da ukrajinska kontraofanziva nije donela očekivane rezultate. Front se sve više lomi, a rezerve ljudstva i opreme u Ukrajini su na minimumu.
Ruske snage su u ofanzivi duž gotovo cele linije dodira, od Avdejevke do Kupjanska i dalje ka Sumi. Istovremeno, SAD su suočene s unutrašnjim političkim haosom, sve većim otporom u Kongresu prema dodatnoj pomoći Ukrajini i rastućim tenzijama na Bliskom istoku i Pacifiku.
Drugim rečima, i Moskvi i Vašingtonu odgovara određena stabilizacija, makar privremena. Ovaj sporazum je korak u tom pravcu – ali i više od toga.
Za Rusiju, ovo je način da potvrdi svoj status igrača s kojim se mora pregovarati. Moskva sada pokazuje da je sposobna da diktira pravila igre – ne samo na bojnom polju, već i za pregovaračkim stolom. I to s Vašingtonom, ne sa Ukrajinom. Simbolično, to je poruka i Kijevu i Evropi – „igra se odlučuje na višem nivou“.
Za SAD, sporazum je pokušaj da se izbegne dalje širenje konflikta i da se održi privid kontrole nad situacijom koja se sve više izmiče. Ukoliko dogovor zaživi, Bajdenova administracija (koja je u međuvremenu otišla sa vlasti, a Tramp se vratio u Belu kuću) može tvrditi da je sprečila širu eskalaciju.
Ako se sporazum održi, mogli bismo svedočiti početku niza novih dogovora – možda čak i pregovora o prekidu vatre. Naravno, to ne znači kraj rata. Ali označava početak nečeg drugačijeg – faze u kojoj se rat vodi i kroz tihe diplomatske kanale, a ne samo artiljerijom i dronovima.
Ukoliko treće zemlje – pre svega Turska, Kina, Indija i Saudijska Arabija – podrže ovu inicijativu, to bi moglo postaviti temelje za budući mirovni format izvan dominacije Zapada. Peking i Rijad su već jasno stavili do znanja da žele biti posrednici.
I na kraju, treba reći i ovo – kad Francuz kaže da je Rusija pobedila, to odjekuje mnogo jače nego kad to kaže neko iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
U tom smislu, Marten-Ženje je možda samo rekao naglas ono što mnogi već vide: Da rat u Ukrajini ne može da se reši bez Rusije, ali ni bez SAD. I da Crno more, umesto bojnog polja, može postati tačka preokreta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
