Potpis je stavljen tiho, bez pompe, ali sa posledicama koje daleko prevazilaze formu jednog pravnog akta.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se ratifikuje međuvladin sporazum Ruske Federacije i Republike Indije o procedurama upućivanja vojnih formacija, ratnih brodova i vojnih vazduhoplova na teritorije dve države.
Dokument je objavljen na zvaničnom sajtu za publikovanje pravnih akata, gotovo rutinski, ali sadržaj tog teksta nimalo nije rutinski.
Sam sporazum potpisan je još 18. februara 2025. godine u Moskvi. U njemu se, na papiru, govori o organizaciji materijalno-tehničke podrške tokom zajedničkih vežbi i obuka, o pružanju humanitarne pomoći, sanaciji posledica prirodnih nepogoda, tehnogenih katastrofa i, kako je formulisano, „u drugim slučajevima po dogovoru“.
Ta poslednja formulacija, u diplomatskom jeziku poznata kao elastična klauzula, ostavlja prostor za mnogo širu primenu nego što se na prvi pogled čini.
U obrazloženju koje prati ratifikaciju jasno se navodi da će ovaj sporazum doprineti razvoju i jačanju saradnje između Rusije i Indije u vojnoj oblasti. Precizirano je i ono što je do sada bilo komplikovano i opterećeno procedurama: uvodi se pojednostavljen notifikacioni režim za uplovljavanje ratnih brodova ruskih i indijske flote u luke obe države, kao i za korišćenje vazdušnog prostora i aerodromske infrastrukture od strane vojnih letelica obe zemlje.
Drugim rečima, ratni brodovi i borbeni avioni dobijaju zeleno svetlo za ulazak, boravak i logističku podršku, bez dugotrajnih diplomatskih pregovora i ad hok dozvola.
Za one koji prate odnose Moskve i Nju Delhija duže od naslovnih strana, ovo ne dolazi iznenada. Rusija godinama snabdeva Indiju naoružanjem, od aviona i protivvazdušnih sistema do dalekometnih raketa.
Te dve zemlje imaju i zajedničke vojne fabrike u kojima se proizvode raketni sistemi dugog dometa, komponente za avione i druga složena vojna tehnika. Ta industrijska saradnja već odavno prevazilazi klasičan odnos prodavca i kupca.
Zato je teško ovaj sporazum posmatrati samo kao tehnički okvir za vežbe i humanitarne misije. Kada se omogući redovan ulazak ratnih brodova i vojnih aviona, kada se unapred obezbedi logistika, aerodromi, luke i vazdušni koridori, tada se ne govori više o simboličnoj saradnji. Tada se postavljaju temelji operativne kompatibilnosti. A to je ključna reč u svakoj ozbiljnoj vojnoj alijansi.
Na Zapadu se ovakvi dokumenti često čitaju između redova. Zvanični jezik ostaje smiren, ali poruka je jasna: Rusija i Indija podižu svoju saradnju na nivo koji omogućava zajedničko delovanje u realnim uslovima, ne samo na poligonima. To je kvalitativni iskorak u trenutku kada se globalni bezbednosni poredak ubrzano preslaže, a stari blokovi gube monopol na vojno povezivanje.
U Moskvi se ovim potezom šalje signal da Rusija ne ostaje izolovana i da ima partnere sposobne i spremne za duboku vojnu koordinaciju. U Nju Delhiju se, sa druge strane, dobija veća strateška autonomija i oslonac u svetu koji postaje sve nestabilniji. A između redova, ostaje pitanje koliko će daleko ova saradnja ići i gde je njena stvarna granica.
Za sada, sporazum je ratifikovan, pravni okvir je postavljen, a ratni brodovi i vojni avioni dobili su otvorena vrata. Da li je ovo samo formalizacija onoga što već postoji ili prvi korak ka nečemu mnogo ozbiljnijem, ostaje da se vidi u praksi, tamo gde se odluke više ne mere rečima, već potezima.
Webtribune.rs
