Šta je ruski šef generalštaba radio u Berlinu u razgovorima sa Merkelovom? On je tada pratio Lavrova u Pariz – da li je on bio tu da iznese potrebu da Nemačka i Francuska obuzdaju Kijev u novoj problematici Azovskog mora, ili iz nekog drugog tajanstvenog razloga?
To je prilično čudan razvoj. Ne, ne činjenica da se Lavrov sastao sa kancelarkom u Berlinu, kako je dogovoreno pre toga sa Vladimirom Putinom. Nema ništa posebno u tome. Ono što je posebno i specifično jeste to da se Merkelova takođe srela i sa:
“Sastanaku, koji su prošle nedelje dogovorili Merkelova i ruski predsednik Vladimir Putin, prisustvovali su i nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas i šef ruskog vojnog generalštaba Valerij Gerasimov, rekla je portparolka u izjavi. Nisu izneti dodatni detalji.“
[adsenseyu1]
Valerij Gerasimov nije tip čoveka koji prisustvuje diplomatskim sastancima, tako da njegovo prisustvo u Berlinu zajedno sa ruskim ministrom spoljnih poslova ukazuje na to da je nešto veoma važno u izradi. Razgovori o Siriji? Naravno, čini se prirodnim, ali kako prenose ruske novinske agencije: “Takođe se razgovaralo i o pitanju Ukrajine.“ Mislimo da je to to. Ali šta ako je nešto mnogo gore, pita Andrej Martianov za Russiainsider.
Sirija, bez obzira na to koliko je to važno za svet danas, ne bi zahtevala da načelnik generalštaba bude u Berlinu i sastane se sa šefom nemačke države. Na kraju krajeva, Berlin igra sekundarnu ulogu u Siriji i, zapravo, nije uspeo da na bilo kakav značajan vojni način učestvuje tu u podršci svim vrstama terorističkih grupa, zvanih “pobunjenici,“ “slobodni Sirijci,“ jednorozi itd.
Međutim, Ukrajina je potpuno drugačije pitanje. Merkelova i njena kabala ulizica, kako unutrašnjih tako i spoljnih, su bili ti koji su Nemačku učinili jednom od glavnih pokretačkih snaga iza ukrajinske katastrofe koja je usledila nakon nasilnog državnog udara inspirisanog i finansiranog od strane kombinovanog Zapada. Dakle, Nemačka je jedan od glavnih krivaca za stvaranje crne rupe usred Evrope i, slučajno, jedan od glavnih pokretača iza histerične rusofobije u Evropi. Svi znamo koliko su nemački mediji “slobodni“ i “nezavisni.“
Dakle, da li se očekuje da se nešto drastično dogodi u Ukrajini koja je u haosu i ekonomski i mentalno? Razmotrimo ovo:
- Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji je gotovo.
- Rusija je iznenađujuće nonšalantna po pitanju svih tih ekonomskih sankcija od strane EU, a evo dve, od velikog niza činjenica, koje govore da se Rusija sprema da “dramatično“ reaguje na nešto (ukrajinsko nasilje protiv Donbasa).
Činjenica A: Rusija će potpuno lokalizovati (rusku) proizvodnju gasnih turbina velike snage do 2019. godine, štaviše, ogromne poreske olakšice će biti date kompanijama koje koriste rusku opremu. Da li se sećate ko je odigrao veliku ulogu u ovom poslu u Rusiji pre ukrajinskih događaja? Tako je, Siemens. Da li se sećate ko je takođe glavni igrač u ovom polju u Rusiji? Tako je, General Electric. Hm. Ono o čemu ovde pričamo, dame i gospodo, nije proizvodnja donjeg veša.
Činjenica B: Rusija je, potpuno legitimno, podigla prag bola za Ukrajinu u i oko Azovskog mora. Sada će Ukrajina dobro platiti za zarobljavanje posade ruskog ribarskog broda Nord. Sve njih, u kršenju uzajamno dogovorenog statusa Azovskog mora. Naravno, da ne pominjemo neke pretnje, koje su se periodično čule iz Ukrajine, da će razneti most Kerč.
- Ah, da. Helsinki. Prisetimo se Putinove ponude da se održi referendum u Donbasu, prisetimo se njegovog upozorenja Ukrajini da ne radi glupe stvari jer će to biti… pa, kraj trenutne ukrajinske državnosti.
Sada, kada neko smatra da je Ukrajina antirusko sredstvo za globalističku kabalu u Vašingtonu i da je, zapravo, pod spoljnom kontrolom Obaminih operativaca, suprotno činjenici da čitava ova “Russiagate“ stvar ne ide nigde, nije samo moguće, već je i vrlo verovatno da ljudi poput bivšeg potpredsednika Bajdena ili HRC-ovih operativaca iz Stejt departmenta (ne zaboravimo Mekejna ovde), DNC-a i drugih, u svom očaju, neće biti protiv nekog velikog sukoba u Ukrajini. Zapravo, to postaje vrlo verovatan scenario – bilo šta da se sabotiraju rusko-američki odnosi uopšte, a posebno predsedništvo Donalda Trampa.
To je opšti scenario, ali upravo je to scenario koji bi zahtevao visoko profesionalno objašnjene od šefa generalštaba nekim nemačkim državnim birokratama, ali najviše od svega, šta ona i njeni vazali u Evropi moraju očekivati ako njihove lične nemačke propalice u Ukrajini pokrenu provokaciju koja će pružiti dovoljno razloga da ruski južni vojni okrug započne konačno odbrojavanje za kriminalni režim Kijeva i njegove nacističke saučesnike.
Sva je prilika da je ruski general preneo Nemcima poslednju opomenu, ako preko nje pređu imaće vremena samo toliko da osete ruski nuklearni bes. Rusi su odavno doneli vojnu strategiju: Nikada se više nijedan rat neće voditi na ruskoj teritoriji… A TO ZNAČI … Goreće Evropa ali ne i Rusija …
Ali, to su samo neka razmišljanja. Čoveče, kako bismo voleli da čujemo bar 5 minuta Trampovog i Putinovog privatnog razgovora u Helsinkiju. Istovremeno, možemo samo zamisliti kakvu vrsu odvratnosti su Lavrov i Gerasimov osećali prema ovom nemačkom lideru koji je uspeo, nakon skoro 70 godina kako je Nemačka bez nacista, da pomogne u stvaranju pravog nacističkog režima u Kijevu.
Webtribune.rs
