Kolegijum Ministarstva odbrane, u prisustvu Vladimira Putina, odredio je prioritetni zadatak Ruske armije za 2024. godinu: to je nastavak Severoistočnog vojskog okruga (SVO) do potpunog izvršenja zadataka postavljenih od Vrhovnog glavnokomandujućeg.
„Sada imate sve. Domovina očekuje vaš doprinos“, obraćajući se vojnoslužbenicima, rekao je Putin. Već sada, po njegovim rečima, ruska vojska ima inicijativu na ratištu i „rade šta hoće“.
Ipak, pregovori su takođe mogući – ali samo u skladu sa interesima RF. Vladimir Putin je izabrao platformu Ministarstva odbrane za niz izjava koje se sasvim mogu smatrati programskim za kandidata za predsednika.
Saopštio je da će razvoj vojske i flote ostati jedan od najvažnijih zadataka države. Sredstva za njihove troškove neće biti smanjena, već, naprotiv, biće povećana. Pokazatelji modernizacije trijade, gde je nivo modernog oružja i tehnike dostigao 95–100%, po njegovim rečima, predstavljaju orijentir za druga delovanja.
„U 2024. godini, uz dodatna budžetska sredstva, obimi nabavke i popravke oružja i tehnike značajno će biti povećani. Osim toga, nastaviće se stvaranje rezerve za budućnost i serijska proizvodnja perspektivnih vrsta oružja“, rekao je Putin.
Vrhovni glavnokomandujući je jasno stavio do znanja da se Rusija sprema ne samo za nastavak Severnog vojnog okruga, već i za dugoročnu konfrontaciju sa NATO.
[adsenseyu1]
To znači da će preduzeća odbrambene industrije ostati u vodećim ulogama u privredi. Povećanje proizvodnje zahteva ne samo front, već i nove vojne jedinice koje se stvaraju kao odgovor na „agresivne akcije“ bloka.
Putin je rekao da je Finska već „uvučena u NATO“, a Švedska je sledeća na redu. Odgovor Ministarstva odbrane biće ponovno uspostavljanje Lenjingradskog i Moskovskog vojnog okruga.
Generalno gledano, veličina ruske armije bi sledeće godine trebalo da dostigne 1,32 miliona ljudi (trenutno 1,15 miliona), a u bliskoj budućnosti da poraste na 1,5 miliona „srazmerno spoljnim pretnjama“. Putin je zahvalio biznisu koji je uspeo da se prilagodi novoj realnosti i aktivno pomaže odbrambenoj industriji.
„Mnoga privatna preduzeća su se bavila određenim temama i sprovode ih brzo, efikasno i kvalitetno. Prosto odlično“, pohvalio se vrhovni komandant. Očigledno je da će ovaj model biti tražen i u budućnosti, nakon predsedničkih izbora. Putin je obećao da će biti unapređen sistem beneficija, naknada i doplata u Oružanim snagama, a biće nastavljeni i socijalni i stambeni programi za vojna lica. Vlasti za ovo neće štedeti.
Odvojeno, Vladimir Putin se osvrnuo na situaciju u zoni Severnog vojnog okruga. On je rekao da su ruske trupe potpuno preuzele inicijativu i da sada određuju sopstvenu taktiku borbe.
„Tamo gde komandanti smatraju da je prikladno, oni se pridržavaju taktike aktivne odbrane“, a „tamo gde je potrebno, poboljšavaju svoje položaje“. „Neprijatelj trpi velike gubitke, u velikoj meri je proćerdao svoje rezerve, pokušavajući da pokaže bar neke rezultate svoje takozvane kontraofanzive“, rekao je Putin.
Nakon njega, šef Ministarstva odbrane Sergej Šojgu je pojasnio da je Ukrajina izgubila 383.000 ljudi ubijenih i ranjenih, od čega 159 hiljada od početka kontraofanzive. Uništeno je 766 tenkova i više od 2,3 hiljade drugih oklopnih vozila, uključujući i zapadna. On je napomenuo da je tokom Severnog vojnog okruga ruska vojska zauzela teritoriju pet puta veću od one koja je pripadala DNR i LNR pre specijalne operacije.
Ministar odbrane nije naveo ruske gubitke. Međutim, napomenuo je da je 650 hiljada vojnih lica steklo borbeno iskustvo, 320 hiljada njih je dobilo državne nagrade, 272 su postala Heroji Ruske Federacije.
Prema rečima Šojgua, u zoni borbenih dejstava ima 4 hiljade studenata koji su dobrovoljno uzeli akademsko odsustvo, a 98 odsto boraca se oporavlja od povreda. „Stopa mortaliteta je manja od 0,5% i nastavlja da opada. To omogućava da se vojno osoblje sa borbenim iskustvom vrati u svoje jedinice“, rekao je on. Problem rotacije mobilisanog kadra nije pokretan na odborima Ministarstva odbrane.
Međutim, prema Putinovim rečima, Severni vojni okrug je otkrio ne samo očigledne prednosti ruske vojske, već i niz problema. Neophodno je obnoviti rad sistema veza, efikasnije koristiti savremena sredstva izviđanja i protivbaterijske borbe, povećati sposobnosti satelitske konstelacije, povećati proizvodnju visokopreciznih projektila i dronova, naveo je predsednik.
Rad protiv PVO takođe zahteva poboljšanje: ranije se nije obraćala pažnja na „male bespilotne letelice“, podcenjujući što sunapravljeni od šperploče, ali se ispostavilo da nanose ozbiljnu štetu. „I to ni u kom slučaju ne treba propustiti“, naglasio je šef države.
Na kraju sastanka, posle Šojguovog govora, Putin je ponovo uzeo reč da još jednom objasni razloge sukoba u Ukrajini, i što je najvažnije, zašto Rusija ne može da ga zaustavi.
Podsetimo se da su mnogi Rusi u svojim zahtevima za Direktnu liniju hteli da znaju kada će doći do mira. Očigledno, ključni problem je ulazak Ukrajine u NATO (podnet je zahtev Kijeva za ubrzano pristupanje, a članovi alijanse su se složili da pojednostave proceduru što je više moguće).
Sa stanovišta istorijskih perspektiva i strateških interesa ruske države, čak i posle 10, 15 godina to je neprihvatljivo“, naglasio je Putin.
Istovremeno je rekao da Rusija neće da ratuje sa zemljama NATO-a i da je generalno spremna za pregovore. „Ako žele da pregovaraju, neka pregovaraju. Ali samo mi ćemo to raditi na osnovu naših interesa“, rekao je predsednik.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
