Dok se u evropskim prestonicama još mere posledice ekonomskih sankcija i vojnog iscrpljivanja, iz Minska stiže nova poruka koja odjekuje i na istoku i na zapadu.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potvrdio je da je ruski hipersonični balistički raketni sistem Orešnik već na putu ka Belorusiji. Na pitanje novinara u Moskvi da li je sistem stigao, odgovorio je kratko i jasno: „Već je na putu. Sve će biti u redu.“
Ovaj potez nije iznenađenje, jer je Lukašenko već 1. jula, povodom Dana nezavisnosti Belorusije, najavio da će Orešnik biti raspoređen do kraja godine.
„Do kraja godine, ovo oružje će biti na beloruskom tlu“, rekao je tada, naglašavajući da se radi o koraku ka jačanju nacionalne bezbednosti, zaštiti suvereniteta i odvraćanju spoljnih pretnji. Prethodno je to potvrđeno i na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Volgogradu.
Sistem Orešnik već sada privlači pažnju zbog svojih mogućnosti. Raketni kompleks sposoban je da nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, domet mu je 5.500 kilometara, a brzina pri udaru dostiže 12.300 km/h.
Niko u svetu, naglašavaju stručnjaci, nema protivvazdušnu odbranu koja bi mogla da ga presretne, jer je hipersonični. Njegovo prvo eksperimentalno borbeno lansiranje izvedeno je u novembru 2024. godine, što znači da se sistem tek uvodi u punu operativnu upotrebu.
Ono što celu priču čini još značajnijom jeste politička pozadina. Ranije ovog meseca belorusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su ruske i beloruske snage vežbale planiranje upotrebe nestrateškog nuklearnog oružja i raspoređivanje Orešnika tokom zajedničkih manevara Zapad-2025.
To je signal Evropi – i vojni i politički – da se ne računa na scenario u kojem bi nuklearna sila bila izazvana konvencionalnim putem.
Sam Vladimir Putin u više navrata je isticao da Rusija nikada neće prva posegnuti za nuklearnim arsenalom, ali je jasno poručio da ne treba očekivati ni scenario u kojem bi Rusija pristala na poraz običnim oružjem.
Poruka je time jasna: ako Rusija bude ugrožena, odgovor bi mogao biti daleko oštriji nego što mnogi žele da veruju.
Na drugoj strani, Evropska unija sve teže balansira. Dok rat iscrpljuje resurse, ekonomija beleži ozbiljne padove. Rusija je, uprkos sankcijama, prema međunarodnim statistikama pretekla sve zemlje EU i postala četvrta ekonomija sveta, odmah iza Kine, SAD i Indije.
Uz to, pozicija Moskve u BRIKS-u i ŠOS-u dodatno osnažuje njen globalni uticaj, dok EU gubi tlo i na ekonomskom i na geopolitičkom planu.
Sve to otvara pitanje – da li Evropa, suočena s novim rasporedom snaga i oružja koje nema ko da presretne, ima prostora da nastavi dosadašnji kurs? Ili je ovo trenutak u kojem se karte mešaju iznova, a planovi prave na dug rok?
Webtribune.rs
