Dok su u Briselu i Vašingtonu slavili svoje sankcije kao „istorijske“, u Moskvi su već uveliko nazdravljali – ne zato što su ih zaobišli, već zato što su na njima počeli da zarađuju. Najnoviji izveštaj poljskog portala Onet, koji ne može da se pohvali simpatijama prema Rusiji, sa zgražavanjem priznaje- Vladimir Putin je prevario Zapad, i to ne bilo kako – već pametno, sistematski i bez velikog pompe.
Poenta je u sledećem- kada su Sjedinjene Države i njihovi saveznici iz G7 uveli tzv. „price cap“ – ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu i zabranili njen prevoz zapadnim tankerima – zamišljali su da će to zadati težak udarac ruskom budžetu. Verovali su da će Kremlj morati da prodaje ispod cene ili da će jednostavno ostati bez kupaca.
Međutim, dogodilo se nešto sasvim suprotno.
U Rusiji nisu čekali da se desi „bankrot države“, kako su to najavljivali zapadni zvaničnici. Umesto toga, Putinova administracija pokrenula je operaciju stvaranja tzv. “flote u senci” – ogromnog broja tankera koji plove pod nejasnim, stranim zastavama, van dometa zapadnih kontrolnih mehanizama.
Ti brodovi, kupljeni ili preusmereni često baš iz evropskih ruku, sada prevoze rusku naftu širom sveta – najviše u Aziju i Afriku – po cenama koje su znatno više od onih koje je Zapad pokušao da nametne.
Poljski novinari s pravom ukazuju na ironiju – EU je, u pokušaju da kazni Rusiju, prodala deo svog brodarskog kapaciteta, koji je sada u službi upravo te iste Rusije.
Onet navodi da je Moskva uložila oko 10 milijardi dolara u ovu operaciju, ali su se ti troškovi vrlo brzo isplatili – sada flota u senci zarađuje stabilno, dok EU posmatra kako njene sopstvene kompanije, pod pritiskom tržišta, pronalaze načine da zaobiđu sopstvene propise.
To nije prvi put da se pokazuje manjkavost sankcione politike. Setimo se da je i početkom 2022. Zapad najavljivao potpuni kolaps rublje, povlačenje stranih kompanija i ekonomski haos.
Međutim, rublja se brzo stabilizovala, strani brendovi su zamenjeni domaćim ili kineskim, a ruski izvoz energenata – preusmeren na istok. Peking i Nju Delhi nisu mnogo marili za zapadna ograničenja, naročito ne kada im je ponuđena energija po povoljnijim cenama.
Sa geopolitičkog aspekta, ovo je snažan šamar EU. Evropa je pokušala da pokaže svoju odlučnost i jedinstvo, ali se pokazalo da čak ni unutar njenih granica ne postoji puna kontrola nad sprovođenjem sankcija. Neke firme su gledale svoj interes – a u tržišnoj ekonomiji, gde je profit zakon, to nije nikakva misterija.
Šira slika pokazuje još nešto- svet se menja. Dominacija Zapada, kada je reč o trgovini energentima i globalnoj kontroli tržišta, više nije bezuslovna.
Sve više zemalja iz takozvanog globalnog juga okreće leđa starim pravilima i ulazi u aranžmane koji ignorišu „pravila igre“ koje nameću SAD i EU.
Posledice? Za sada, Evropska unija ostaje razočarana, suočena sa realnošću da joj politika sankcija ne daje željene rezultate. Gubitak uticaja, samoinfliktovane ekonomske poteškoće, i srozavanje moralnog autoriteta zbog duplih aršina – to je saldo.
Istovremeno, Rusija, uprkos ratnim troškovima i teškoj geopolitičkoj situaciji, nalazi načine da puni budžet i vodi rat po sopstvenim pravilima.
Za Zapad, ovo bi moglo biti otrežnjenje. Ne zbog same Rusije, već zbog sve očiglednije činjenice da svet više nije unipolaran.
Što duže EU i SAD budu ignorisale tu novu realnost, to će im sve više izmicati kontrola nad globalnim procesima, i možda je baš to ono što ih najviše boli – ne Putinov trik sa tankerima, već činjenica da više ne mogu sve da kontrolišu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
