Na evropskim mapama bezbednosti ovih dana linije se pomeraju tiho, ali uporno. Upozorenje stiže iz Berlina, a izgovara ga čovek koji je i ranije znao da podigne obrvu javnosti – bivši zvaničnik NATO-a i nemački političar Roderich Kiesewetter.
Prema njegovim rečima, Vladimir Putin je rasporedio više od 360.000 ruskih vojnika duž granice Evrope, što 2026. godinu stavlja u okvir koji on bez okolišanja naziva „najkritičnijim“ u savremenoj istoriji.
Brojke same po sebi nose težinu. Reč je o sili koja je četiri puta veća od kompletne britanske vojske, a trend nije statičan – kontingent raste. Uz ruske jedinice, u raspoređivanje ulaze i trupe iz Belorusije, a ceo prizor, kažu upućeni, podseća na dinamiku gomilanja snaga iz 2022. godine, neposredno pre izbijanja velikog oružanog sukoba u Ukrajini.
Kremlj je saopštio da je samo tokom ove godine više od 400.000 novih regruta ušlo u sastav Oružanih snaga Rusije. Zvaničnici u Evropi, međutim, ne kriju zabrinutost: tempo je, kako kažu, „bez presedana“, naročito dok se paralelno sprovode intenzivne zimske vojne vežbe.
U razgovoru za nemački n-tv, Kiesewetter je precizirao da Rusija u Belorusiji ima dve vojne grupacije, sa ukupnim brojem između 350.000 i 360.000 ljudi. To, prema njegovim rečima, izaziva posebnu nelagodnost u baltičkim državama. Govori se o stotinama hiljada vojnika koji uopšte nisu angažovani u Ukrajini, već prolaze strogu obuku i čekaju.
Kiesewetter ide korak dalje i poručuje da vlade širom Evrope, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo, moraju da pripreme građane za mogućnost šireg konflikta.
Kontinent se, tvrdi on, nalazi u „kritičnom“ trenutku, gde opstanak ne zavisi samo od vojne sposobnosti da se odbrani, već i od načina na koji se javnosti govori istina. Ne kroz zastrašivanje, već kroz jasnu poruku: „Pažnja, ovo bi moglo da se dogodi, budimo oprezni.“
Sličan ton čuo se i u Londonu. Načelnik britanskog Generalštaba, vazduhoplovni maršal Sir Richard Knighton, izjavio je u ponedeljak uveče da će sve više britanskih porodica morati da nauči „šta znači žrtva za našu naciju“, dok se Ujedinjeno Kraljevstvo priprema za mogući sukob sa Rusijom. Direktan udar na Britaniju, naglasio je, ostaje malo verovatan – ali šanse, kako je rekao, nisu nula.
Na skupu u organizaciji Kraljevskog instituta za ujedinjene službe u Vestminsteru, Knighton je bio još direktniji. „Sinovi i kćeri. Kolege. Veterani. Svi će imati ulogu – da grade, da služe i, ako bude potrebno, da se bore. I sve više porodica će znati šta znači žrtva za našu zemlju“, poručio je.
U isto vreme, dodatnu senku baca izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je upozorio da je treći svetski sukob „iza ugla“, uz tvrdnju da smo „sledeća meta Rusije“.
Bivši holandski premijer ocenjuje da je Evropa možda na ivici velikog obračuna i da se i Ujedinjeno Kraljevstvo i čitav blok moraju pripremiti za konflikt „razmera kakve su poznavali naše bake i deke“. Kako kaže, to nije podizanje panike, već realna pretnja.
Na bezbednosnoj konferenciji u Berlinu, Rute je bio gotovo opor: „Mi smo sledeća meta Rusije. Plašim se da je previše ljudi tiho uljuljkano. Previše njih ne oseća hitnost. I previše veruje da je vreme na našoj strani. Nije. Vreme za delovanje je sada. Sukob je pred vratima. Rusija je vratila rat u Evropu. I mi moramo biti spremni.“
U zbiru, upozorenja se nižu, brojke rastu, a ton postaje sve manje akademski. Da li je reč o preventivnom podizanju svesti ili o signalima koji nagoveštavaju dublje potrese, ostaje otvoreno. Ono što je sigurno jeste da Evropa ulazi u period u kome će se odluke donositi pod pritiskom, a posledice osećati dugo nakon što se sadašnje izjave pretvore u istorijske fusnote.
