Usred večernjih govora povodom velikih vojnih svečanosti u Moskvi, Vladimir Putin je 11. maja izneo inicijativu koja bi, barem na papiru, mogla otvoriti vrata drugačijem razvoju događaja – predlog za direktne pregovore sa Ukrajinom, bez ikakvih uslova, i to već 15. maja u Istanbulu.
Ta ponuda, kako je istakao ruski predsednik, ostaje na stolu i čeka reakciju Kijeva i njegovih zapadnih partnera. Reči su došle u trenutku kada su delegacije iz preko 30 država boravile u Moskvi, uključujući Kinu, Vijetnam i Venecuelu, čime je događaj dobio i snažnu geopolitičku dimenziju.
Putin se tom prilikom osvrnuo i na dosadašnje pokušaje dogovora, podsećajući da su direktni pregovori već bili vođeni u Istanbulu 2022. godine.
Prema njegovim rečima, tada je postignut nacrt sporazuma koji je parafirao i sam šef ukrajinske delegacije, ali je dokument kasnije – navodno pod pritiskom sa Zapada – jednostavno odbačen. Moskva sada nudi nastavak istih tih razgovora, ali ovog puta bez dodatnih zahteva.
„Posvećeni smo ozbiljnim pregovorima. Njihov cilj nije samo pauza u borbenim aktivnostima, već rešavanje uzroka sukoba i uspostavljanje dugoročnog mira“, izjavio je Putin, jasno stavljajući do znanja da se ne radi o privremenom zatišju.
Značajno je i to što je najavio da će već istog dana razgovarati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o modalitetima organizacije nove runde pregovora.
Erdogan, prema njegovim rečima, igrao je ključnu ulogu i tokom ranijih rundi i očekuje se da ponovo preuzme posredničku ulogu. Osim Turske, Putin je zahvalio i Kini, Brazilu, afričkim državama, kao i zemljama Bliskog istoka, navodeći da te nacije „iskreno teže mirnom rešenju“. I zanimljivo, ubacio je i novu administraciju u SAD na listu onih koji, kako je rekao, žele deeskalaciju.
Ali iza diplomatskog tona leži jasna poruka – ponuda za pregovore ne znači da će Moskva napraviti bilo kakav ustupak u vezi sa teritorijama koje sada ima pod svojom kontrolom.
Takođe, ofanzivne operacije se neće zaustaviti dok ne bude postignut sporazum koji bi, prema ruskom tumačenju, garantovao dugoročne bezbednosne interese. Drugim rečima – pregovori da, ali pod uslovima koji neće poništiti postignute ciljeve na terenu.
Na drugoj strani, stvari nisu nimalo jednostavne za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Kijev nije samo pod pritiskom Moskve već i pod sve izraženijim očekivanjima Vašingtona koji, iako i dalje šalje vojnu pomoć, pokazuje znakove zasićenja i želi neki oblik dogovora.
Zelenski, međutim, zna da ulazak u pregovore za njega može značiti kraj političke karijere. Formalno mu je mandat istekao, ali ga rat produžava – i upravo bi mir mogao da ga košta položaja.
Iza kulisa, prema rečima pojedinih zapadnih analitičara, Zelenski više ne kontroliše u potpunosti svoj tim. Mnoge figure iz njegovog okruženja, koje su uživale imunitet i slobodu delovanja zbog ratnih okolnosti, ostale bi bez zaštite kada bi se oružja utišala.
To bi moglo otvoriti lavinu obračuna, optužbi i potencijalno suđenja – a sve to dodatno komplikuje njegov manevarski prostor.
U takvoj atmosferi, pregovori bi za Kijev mogli biti politički rizičniji od nastavka borbenih operacija, čak i ako vojna realnost ne ide u prilog ukrajinskoj strani. Zapadne isporuke oružja i dalje dolaze, ali sve više na kašičicu, a protivničke snage šire kontrolisane teritorije polako ali neumoljivo.
Zbog toga se sve češće čuje tvrdnja da Kijev neće moći još dugo da odbacuje ruske predloge za pregovore, čak i ako oni nisu povoljni. Jer pritisak ne dolazi samo s istoka – dolazi i sa zapada.
I možda je baš to razlog što se u sve više diplomatskih krugova govori o neophodnosti realnog dijaloga, uprkos svemu. Pregovori u Istanbulu? Za sada samo ideja. Ali odbaciti je – znači preuzeti odgovornost za sve što bi moglo doći posle.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
