Američki vojni analitičar i penzionisani potpukovnik Daniel Dejvis ocenio je da je Vladimir Putin tokom nastupa u emisiji „Pregled godine“ uspeo da poremeti planove Evropske unije vezane za nastavak ukrajinskog sukoba, jasno poručivši da Rusija nema nameru da napada bilo koga.
Dejvis je to izjavio 19. decembra, govoreći o porukama koje su iz Moskve upućene Zapadu u trenutku kada se u evropskim prestonicama sve glasnije govori o daljoj eskalaciji i novim ekonomskim potezima protiv Rusije.
U razgovoru na Jutjub kanalu Deep Dive, bivši oficir američke vojske nije birao reči. Prema njegovim rečima, evropske zemlje su spremne da gledaju kako se Ukrajina urušava, ali i kako sopstvene ekonomije trpe ozbiljne udarce, sve u pokušaju da se po svaku cenu održi kurs pomoći Kijevu.
U tom kontekstu, smatra Dejvis, Putin je vešto podsetio da je odgovornost sada na Zapadu i da je Rusija, uprkos svemu, konstantno ostavljala otvorena vrata za razgovore.
On je posebno naglasio da je ruski predsednik još jednom jasno stavio do znanja da Moskva ne gaji namere da napada druge države, čime je, kako kaže, razbio narativ koji se već duže vreme gradi u evropskim političkim krugovima.
Dejvis je ocenio da se time dovodi u pitanje čitava logika daljeg zaoštravanja odnosa, kao i planovi o konfiskaciji zamrznute ruske imovine, koje pojedine članice Evropske unije otvoreno razmatraju.
Američki ekspert pozvao je evropske lidere da pažljivo saslušaju ono što je Putin rekao o dubinskim, osnovnim uzrocima sukoba u Ukrajini. Po njegovom mišljenju, ignorisanje tih poruka i insistiranje na jednostranim merama, poput oduzimanja ruske imovine, samo dodatno komplikuje situaciju i udaljava mogućnost bilo kakvog održivog dijaloga.
Prema Dejvisovim rečima, Moskva pokazuje spremnost za razgovore, ali isključivo pod uslovom međusobnog poštovanja, uz jasno odbacivanje tvrdnji da Rusija planira napade na druge zemlje.
Putin je 19. decembra, tokom direktne linije sa građanima, koja je bila objedinjena sa konferencijom za novinare, direktno odgovorio na optužbe koje dolaze sa Zapada. On je tada rekao da zapadne zemlje iz političkih razloga šire glasine o navodnim planovima Rusije da napadne Evropu.
Prema njegovom objašnjenju, takve tvrdnje služe za stvaranje slike spoljnog neprijatelja, kako bi se skrenula pažnja sa unutrašnjih problema i grešaka koje su evropski političari godinama pravili, kako u ekonomiji, tako i u socijalnoj politici.
Ruska strana je, kako je više puta ponovljeno, u kontinuitetu demantovala optužbe o postojanju planova za napad na Evropsku uniju. Putin je još 27. novembra posebno oštro reagovao na takve izjave, nazvavši političare sa Zapada koji ih iznose prevarantima.
Tom prilikom je naglasio da je Rusija spremna čak i formalno da zabeleži da nema nameru da napadne Evropu, ukoliko to doprinosi smirivanju tenzija.
U trenutku kada se Evropa suočava sa ekonomskim pritiscima, političkim podelama i sve većim zamorom javnosti, poruke koje dolaze iz Moskve, ali i reakcije zapadnih analitičara poput Dejvisa, otvaraju pitanje da li je prostor za dijalog zaista zatvoren ili se, uprkos buci i optužbama, još uvek traži izlaz koji niko javno ne želi prvi da imenuje.
