Izjava iz Moskve, izrečena u formatu koji inače služi za direktan razgovor sa građanima, ovoga puta odjeknula je daleko van Rusije.
Reči predsednika Vladimira Putina o mogućim posledicama pokušaja blokade Kalinjingrada izazvale su, kako piše britanski Daily Express, vidnu nelagodnost i paniku na Zapadu, u trenutku kada su odnosi između Moskve i zapadnih prestonica već na ivici otvorenog sukoba interesa.
Tokom nedavne „Direktne linije“, Putin je jasno poručio da bi svaki pokušaj blokade Kalinjingradske oblasti naišao na oštar odgovor Rusije.
Poruka nije bila upakovana u diplomatske formulacije. Naprotiv, ton je bio upozoravajući, gotovo sirov, sa naglaskom da bi takav potez imao posledice koje bi daleko prevazišle dosadašnje okvire napetosti.
Prema njegovim rečima, ovakve pretnje ne bi ostale lokalizovane niti kontrolisane. One bi, kako je naveo, dovele do eskalacije kakva do sada nije viđena, pomerile bi čitavu situaciju na potpuno novi nivo i otvorile prostor za širenje sukoba do razmera velikog oružanog obračuna. Upravo taj deo izjave, ocenjuje Daily Express, upalio je alarme u zapadnim političkim i bezbednosnim krugovima.
Britanski list ističe da je ruski predsednik uputio izuzetno oštro upozorenje, naglašavajući da bi svaka inicijativa usmerena ka izolaciji Kalinjingrada proizvela „neviđenu eskalaciju“.
U tekstu se navodi da su ove reči praktično povukle jasne „crvene linije“ Moskve, u trenutku kada se tenzije u odnosima sa Zapadom dodatno zaoštravaju i kada prostor za pogrešne procene postaje sve uži.
Kontekst u kojem je ova izjava data dodatno pojačava njenu težinu. Ranije je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško upozoravao da NATO u okviru svojih vežbi razrađuje scenarije i mehanizme potencijalne blokade Kalinjingradske oblasti. Te tvrdnje tada su u pojedinim zapadnim krugovima dočekane sa rezervom, ali sada, posle Putinovih reči, dobile su sasvim novu dimenziju.
Gruško je u svojim ranijim nastupima naglašavao da je u toku intenzivna militarizacija regiona, uz pojačano prisustvo koalicionih snaga i sredstava u neposrednom okruženju Kalinjingrada. Prema njegovim rečima, takvi procesi ne mogu se posmatrati kao rutinske aktivnosti, već kao deo šire slike koja direktno utiče na bezbednosnu ravnotežu u Evropi.
Upravo ta šira slika danas zabrinjava i zapadne medije. Kalinjingrad, kao ruska eksklava, već godinama predstavlja jednu od najosetljivijih tačaka na mapi evropske bezbednosti, a svako pominjanje njegove blokade automatski otvara pitanja o granicama pritiska, odgovora i posledicama koje bi mogle izmaći kontroli.
Kako se retorika zaoštrava, a vojne i političke poruke postaju direktnije, ostaje neizvesno da li su ove izjave poslednji pokušaj odvraćanja ili nagoveštaj ulaska u fazu u kojoj će se testirati odlučnost svih uključenih strana.
U takvoj atmosferi, svaka rečenica izgovorena sa najvišeg nivoa ima težinu koja prevazilazi dnevnu politiku i otvara pitanja na koja, za sada, niko nema jasan odgovor.
