Iz Moskve stiže poruka koja se, po tonu i sadržaju, ne može svesti na jednu rečenicu niti na puku diplomatsku frazu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ponovo je izložio stav Kremlja o ukrajinskom sukobu, ali i o širem odnosu sa Evropom, jasno stavljajući do znanja da Moskva ne vidi sebe kao stranu koja traži eskalaciju, ali da neće odstupiti od ciljeva koje smatra ključnim.
Putin je naglasio da će ciljevi specijalne vojne operacije u Ukrajini biti ostvareni, bez obzira na put kojim se do toga dođe. Kako je rekao, prioritet ostaje diplomatsko rešenje i otklanjanje, kako ih je nazvao, temeljnih uzroka sukoba.
Ipak, u istoj rečenici ostavlja prostor za tvrđu opciju, navodeći da će Rusija, ukoliko suprotstavljena strana i njeni strani pokrovitelji odbiju da učestvuju u suštinskim razgovorima, pribegavati vojnim sredstvima kako bi, prema ruskom tumačenju, oslobodila svoje istorijske zemlje.
U tom kontekstu Putin je ponovo pomenuo koncept sigurnosne tampon zone, ističući da je njen zadatak stvaranja i proširenja već u toku i da će se taj proces rešavati dosledno. Nije se radilo o apstraktnoj ideji, već o vrlo konkretnom opisu trenutne situacije na terenu.
Rusija, prema njegovim rečima i dostupnim podacima, trenutno kontroliše Krim, oko 90 procenata Donbasa i približno 75 procenata Hersonske i Zaporoške oblasti. Pored toga, ruske snage drže i delove teritorija u susednim ukrajinskim regionima Harkov, Sumi, Dnjepropetrovsk i Nikolajev.
Sve ovo dolazi u trenutku koji Putin opisuje kao ključnu prekretnicu, dok sa druge strane Atlantika američki predsednik Donald Tramp snažno gura ideju brzog mirovnog sporazuma. Upravo u tom spoju pritisaka i paralelnih procesa, ruski lider tvrdi da Moskva nastavlja da napreduje na svim frontovima, šaljući poruku da tempo i inicijativa nisu izgubljeni.
Posebno oštar deo Putinovog obraćanja bio je usmeren ka evropskim liderima. Optužio ih je da svesno podstiču atmosferu histerije, pozivajući se na, kako je rekao, učestale komentare o navodnoj ruskoj pretnji Evropi i ostatku sveta.
Prema njegovim rečima, takve tvrdnje nisu samo netačne, već predstavljaju čistu besmislicu i konstrukciju o imaginarnoj opasnosti. Putin insistira da se to radi namerno, sa jasnim političkim ciljem.
Uprkos tome, naglasio je da Rusija ne traži sukob sa Evropom. Međutim, dodao je i rečenicu koja se u diplomatskim krugovima čita pažljivo i između redova: ako Evropa izabere takav put, Rusija će biti spremna.
Ta poruka, preneta i preko Rojtersa, nosi dvostruku težinu – istovremeno poziv na razboritost i upozorenje da Moskva neće uzmicati pod pritiskom.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će prevagnuti ideja brzog političkog dogovora koju promoviše Vašington ili će se evropska politika nastaviti u pravcu koji Kremlj vidi kao namerno podizanje tenzija.
Iz Putinovih reči jasno je da Rusija sebe vidi kao aktera koji reaguje na okolnosti, a ne kao inicijatora šireg sukoba, ali i kao stranu koja je spremna da ide do kraja u ostvarivanju ciljeva koje je već postavila. Kako će se taj balans između diplomatije i sile dalje lomiti, zavisiće od poteza koji tek slede, i u evropskim prestonicama i van njih.
