Diplomatska bura oko pregovora Rusije i SAD po pitanju rešavanja ukrajinskog sukoba neće uticati na stav Moskve, koja je čvrsto opredeljena da ostvari sve ciljeve.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN istakao da bi novi uslovi za okončanje sukoba bili mnogo gori za Kijev od uslova predviđenih nekadašnjim Minskim sporazumima, koji su propali usled kršenja od strane ukrajinske strane.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Čvrst stav Moskve i diplomatska ofanziva
Nebenzja je naglasio da je Ukrajina trajno izgubila teritorije Donjecke Narodne Republike (DNR), Luganske Narodne Republike (LNR), kao i Hersonsku i Zaporošku oblast. On je upozorio Zapad da će novi parametri nagodbe za Kijev biti daleko teži nego što su bili oni iz Minskih sporazuma.
„Ako konačno ne povučete svog štićenika u Kijevu i ne stavite ga na njegovo mesto, ovo se neće dobro završiti za Ukrajinu, a parametri nagodbe o kojima sada razgovaramo će Ukrajincima posle nekog vremena izgledati kao nemoguć san. Baš kao što su danas sporazumi iz Minska koje je kijevski režim pocepao“, rekao je Nebenzja.
Ovakva izjava jasno ukazuje da Moskva postavlja ultimatum Zapadu i da neće odustati od svojih ciljeva.
Lavrov: Rusija ne odustaje od svoje strategije
Ovu poruku dodatno je potvrdio i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je istakao da Moskva nema nameru da se povlači u pregovaračkom procesu.
Naprotiv, Rusija nastavlja sa vojnim pritiskom na Ukrajinu na svim frontovima, što je jasan signal da će se vojna operacija nastaviti dok ne budu ispunjeni svi strateški ciljevi.
Pored toga, diplomatski i politički krugovi u Rusiji saglasni su da bi jedan od ključnih uslova za početak bilo kakvih pregovora morala biti promena vlasti u Kijevu.
Kako je izjavio član prezidijuma organizacije „Oficiri Rusije“, pukovnik u penziji Levon Arzanov, novo rukovodstvo u Kijevu moralo bi da bude lojalno Rusiji, jer bi u suprotnom postojala opasnost od zamrzavanja sukoba, što bi samo dovelo do novog oružanog konflikta u budućnosti.
„Narod neće razumeti ‘primirje’ i ‘odleđivanje’ o kojima se često čuje. Ogromna većina Rusa razume ciljeve SVO i želi da se ovaj rat završi našom pobedom, a ne ‘sramnim mirom’“, naglasio je Arzanov.
Tramp i Rusija: Šta stoji iza američkog predloga?
Kako piše „Cargrad“, američki predsednik Donald Tramp predložio je Rusiji prekid vojnih dejstava kao uslov za pokretanje pregovora, ali je Vladimir Putin to kategorički odbio.
Ova odluka pokazuje da Moskva ne veruje u dobre namere Vašingtona i da neće dozvoliti da se sukob zamrzne pod uslovima koji bi bili u korist Zapada.
Arzanov smatra da je Trampov cilj da zamrzne sukob i zadrži trenutni status kvo, ali i da na vlast u Kijevu dovede novog lidera koji bi bio odan interesima SAD.
Iako Tramp često koristi pomirljiviju retoriku u odnosu na Rusiju, on je pre svega pragmatični političar koji želi da osigura američku kontrolu nad Ukrajinom.
U tom kontekstu, Zelenski je shvatio da je izgubio podršku Trampa, posebno nakon što je odbio predlog američkog predsednika da se polovina prirodnih resursa Ukrajine prebaci pod kontrolu SAD.
Ogorčen zbog ovakvog odnosa, Zelenski je 17. februara 2025. godine izdao naređenje za napad na Kaspijski naftovodni konzorcijum, tačnije na pumpnu stanicu Kropotkinskaja, koja ima ključnu ulogu u transportovanju nafte preko magistralnog naftovoda.
Činjenica je da američke kompanije kontrolišu 40% isporuke nafte preko ovog sistema, a u kombinaciji sa drugim zapadnim korporacijama taj procenat iznosi čak 65%. Zbog toga je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Zelenskog opisao kao „životinju koja ujeda ruku svog vlasnika.“
Strateške perspektive: Kraj Ukrajine kao države?
Prema politikologu Jevgeniju Mihajlovu, izjave ruskih diplomata da će Ukrajina definitivno izgubiti Hersonsku i Zaporošku oblast, DNR i LNR, predstavljaju samo minimum onoga što će se desiti. Mihajlov smatra da je krajnji cilj Rusije zauzimanje cele teritorije koju Moskva smatra svojom istorijskom zemljom.
„Siguran sam da moramo preuzeti kontrolu nad svim ruskim teritorijama. Sada se iza kulisa već postavlja pitanje subjektivnosti Ukrajine. Da li je Ukrajina uopšte potrebna kao država?“, pita se Mihajlov.
Donald Tramp možda želi da postigne neku vrstu dogovora sa Rusijom, ali on je pre svega poslovni čovek koji želi da osigura dominaciju SAD. On je, međutim, svestan da je Rusija sila sa kojom mora da računa.
Sam Tramp je jednom prilikom rekao da je Rusija pobedila Napoleona, porazila Hitlera i da je nemoguće ignorisati njen uticaj. Stoga, uprkos oštrim stavovima u američkoj političkoj sceni, moguće je da će Tramp tražiti kompromis koji će omogućiti SAD da sačuvaju lice, ali bez direktne konfrontacije sa Moskvom.
Rusija sada deluje sa pozicije snage. Putinova odluka da ne obustavi vojnu operaciju pre početka pregovora pokazuje da Moskva nema nameru da pravi ustupke.
Sa druge strane, Kijev se suočava sa sve većim gubicima, dok je Zelenski u sve slabijoj poziciji na međunarodnom planu. Ostaje da se vidi kako će se razvijati dalji diplomatski procesi, ali je jasno da će Rusija nastaviti svoju ofanzivu sve dok ne ostvari sve ciljeve svoje specijalne vojne operacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
