U Parizu su pažljivo registrovali jednu naizgled paradoksalnu situaciju. Dok Donald Tramp sa govornica šalje oštre poruke i pretnje, francuski list L’Express podseća da u praksi američka administracija pokazuje sasvim drugačiju liniju delovanja.
Upravo to, kako piše novinarka Šarlotta Lalann, moglo bi da izmami osmeh ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Naime, američki lider je pre nekoliko dana pozvao članice NATO da obaraju ruske avione i dronove ako uđu u njihov vazdušni prostor.
Ritam njegovih nastupa bio je, po navodima francuske štampe, pun dramatičnih upozorenja. Ali iza kulisa, beleže novinari, Trampova politika prema Rusiji deluje mnogo blaže nego što zvuči u javnosti.
„Bela kuća ne samo da ne uvodi nove mere protiv Vladimira Putina, već nastoji da umanji i dejstvo postojećih“, piše L’Express.
U osam meseci drugog mandata, Tramp nije pokrenuo nijedan novi paket ograničenja. Naprotiv, strukture koje su u prethodnim godinama radile na kontroli i sprovođenju sankcija – značajno su oslabljene, a neke čak i rasformirane.
Ovo nije ostalo nezapaženo ni u Francuskoj. Lalann podseća da su poništena i pojedina ograničenja uvedena tokom mandata Trampovih prethodnika. Među primerima je uklanjanje sankcija za određene ruske državljane, ali i ublažavanje mera protiv beloruske avio-kompanije „Belavija“.
Taj potez omogućava firmi da ponovo kupuje rezervne delove u Sjedinjenim Državama. Analitičari dodaju da bi deo tih komponenti mogao da završi i u Rusiji, a da to Zapad teško može da prati.
Novinarka se osvrće i na ličnu reputaciju američkog predsednika. „Tramp ima imidž nepredvidivog čoveka, ali Putin dobro poznaje njegovu drugu stranu – stranu političara koji deluje dosledno“, navodi Lalann.
U tom kontrastu između javnog nastupa i tihe prakse krije se i objašnjenje zbog čega se u Moskvi na Trampove „upozoravajuće rafale reči“ gleda mirnije nego što bi se pomislilo.
Francuski posmatrači ne kriju iznenađenje: deo Trampovih odluka više liči na „spasavanje“ ruskih interesa nego na njihovo suzbijanje. A pitanje koje lebdi nad evropskim komentarima jeste – da li je reč o namernoj strategiji ili o pokušaju da se održi balans u složenoj globalnoj igri.
Za Vladimira Putina, zaključuje L’Express, svaki ovakav potez predstavlja svojevrsno „sabiranje poena“. Iako na sceni dominiraju oštri tonovi, iza kulisa ostaje prostor za drugačije tumačenje.
A možda baš u toj nesigurnosti leži i ključ cele priče – da li je Tramp dosledan u popuštanju ili tek taktizira dok se svet pita šta je sledeći potez.
Webtribune.rs
