Politička situacija oko Ukrajine i ruske specijalne vojne operacije postaje sve složenija i ključna u međunarodnom kontekstu, posebno u svetlu nedavnih reči predsednika Vladimira Putina na „Valdaj“ forumu.
Putin je u ovom govoru dao nagoveštaje o potencijalnom preoblikovanju granica Ukrajine i budućim pregovorima sa Zapadom.
Analitičari, kao što je politički ekspert Marat Baširov, ističu da je Putinov govor bio možda čak i jednako značajan kao onaj na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti iz 2007. godine, gde je prvi put otvoreno kritikovao zapadnu politiku i širenje NATO-a prema ruskim granicama.
Prema Baširovu, aktuelni Putinov govor postavlja osnovne principe za buduću strategiju Rusije u pogledu Zapada, ali i potencijalnih unutrašnjih procesa u Ukrajini.
Svrha Putinovih izjava i smer politike prema Ukrajini i Zapadu
Putinova izjava na „Valdaju“ jasno pokazuje da Rusija ima sveobuhvatniju viziju koja prevazilazi samo pitanje Ukrajine.
Predsednik je istakao da postoji mnoštvo tema koje su po važnosti prioritetnije od mirovnih pregovora sa Ukrajinom, koji su tek na tridesetom mestu dnevnog reda za Rusiju.
Kao što je navedeno, razgovori sa Zapadom treba da obuhvate pitanja globalne trgovine, ekonomske bezbednosti, nuklearne politike, kao i status Severnog Atlantskog saveza (NATO) koji se, prema Putinovim rečima, neprestano širi na istok, ugrožavajući Rusiju.
Ovaj stav o NATO-u reflektuje dugotrajne ruske stavove o opasnosti od širenja alijanse prema njenim granicama, što Rusija vidi kao pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Putin je jasno naglasio da mirovni pregovori sa Ukrajinom neće biti zasnovani na „željama Kijeva“ već na realnostima i dogovorima koji su ranije postignuti, konkretno na sporazumima u Istanbulu iz 2022. godine.
Perspektiva na moguće formiranje novih „narodnih republika“
Između redova, Putin je nagovestio da bi se ukrajinski regioni poput Harkova i Odese mogli transformisati u nove „narodne republike“, slično onome što se već dogodilo u Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu.
Ove oblasti su već priznate kao deo Ruske Federacije i integrisane su u njen ustav, čime su formalno deo ruskog teritorijalnog integriteta.
Izražavajući stavove prema ukrajinskoj vladi, Putin je poručio da je Rusija spremna za razgovore, ali samo kada Kijev bude voljan da ozbiljno pristupi pregovorima.
U suprotnom, Rusija će, kako je nagovešteno, biti spremna na dalje vojne akcije koje bi mogle rezultirati formiranjem novih proruskih entiteta na teritoriji Ukrajine.
Odnos Rusije prema Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama
Putin je na „Valdaju“ otvoreno govorio o promenama u svetskoj ekonomiji i ulozi koju Rusija vidi za sebe i svoje saveznike u okviru BRICS-a.
Njegova poruka da Rusija više ne postavlja pitanja Evropi, već prvenstveno Sjedinjenim Američkim Državama i Donaldu Trampu, naglašava geopolitičku orijentaciju Moskve u kojoj se postavljaju izazovi direktno Americi.
U tom smislu, Putin je naglasio da Tramp, kao predsednik 2025. godine, ima ambiciju da ponovo „učini Ameriku velikom“ i suprotstavi se Kini u ekonomskoj sferi.
Baširov smatra da će Tramp, kada dođe na vlast, verovatno sprovesti ekonomske politike koje će oslabiti Evropsku uniju i otvoriti trgovinski rat sa Kinom, što će Evropu učiniti dodatno ranjivom u međunarodnom poretku.
Prema Putinu, evropski lideri nisu sposobni da vode konkurentnu ekonomiju, budući da se oslanjaju na jeftine resurse iz Rusije koje su sada sami odbacili, što je dovelo do energetske krize i ekonomskog pada na kontinentu.
Perspektiva mirovnih pregovora i uloga Vladimira Zelenskog
Na samitu u Budimpešti, Vladimir Zelenski je izjavio da Ukrajina ne zahteva posredovanje svojih saveznika u pregovorima sa Rusijom, već dodatne zalihe oružja.
On je jasno stavio do znanja da će Kijev sam odlučiti o sadržaju mirovnih pregovora i eventualnom završetku sukoba. Međutim, iz perspektive Moskve, ovaj stav ukrajinskog predsednika deluje kao ignorisanje realnosti na terenu i uloge zapadnih sila u sukobu.
Baširov je Zelenskog slikovito opisao kao „klovna“ koji nije svestan publike, implicirajući da je njegova uloga u ovoj fazi sukoba marginalizovana.
Mirovni pregovori, prema mišljenju ruskih zvaničnika, zapravo već traju iza zatvorenih vrata i da bi konkretniji koraci ka rešenju mogli biti javno objavljeni sredinom sledeće godine.
Uloga NATO-a u sukobu i Putinova poruka o ekspansionizmu
Putinov govor nije samo usmeren ka Ukrajini već i ka NATO-u i njegovim stalnim naporima da se proširi prema istoku, prema granicama Rusije.
Ruska strana smatra da je upravo Zapad taj koji svojim akcijama provocira konflikt, dok se Moskva samo brani i obezbeđuje sigurnost svojih teritorija i građana.
Putinova izjava da „novi ukrajinski frontovi“ zavise od „dinamike dešavanja i mišljenja stanovništva istorijskih teritorija Rusije“ implicira da bi Rusija mogla nastaviti sa strategijom inkorporiranja novih teritorija ukoliko se situacija na terenu ne promeni u korist Kijeva.
Pored toga, Putinova kritika NATO-a i zapadnih politika otkriva duboku frustraciju Moskve zbog dugotrajnog ignorisanja ruskih interesa u regionu, uključujući i činjenicu da se NATO postepeno širio na zemlje bivšeg Varšavskog pakta, dok je Moskva tražila politički neutralni prostor između sebe i Zapada.
Rusija i nova svetska podela moći
Rusija sve više koristi platforme kao što je BRIKS, koji sada broji članove sa preko polovine svetskog stanovništva i ekonomijama koje su prestigle članice G7.
Moskva pozicionira sebe kao deo globalnog juga, tražeći alternative dominaciji Zapada. Ovaj pristup Moskve uvođenjem paralelnih ekonomskih sistema i političkih savezništava ima za cilj da redefiniše svetski poredak i pruži otpor zapadnom uticaju.
Putin je na „Valdaju“ direktno kritikovao Evropu za nedostatak dugoročne ekonomske vizije, ocenjujući da mnogi evropski lideri „prodaju ili poklanjaju svoje nacionalne resurse“, što je direktna posledica političkih odluka koje Rusija vidi kao nerazumne.
U poređenju sa evropskim liderima, Putin je pohvalio Trampa kao „nacionalno orijentisanog lidera“ i naveo da je on spreman da učini Ameriku ekonomskom silom, čak i na štetu saveznika, što sugeriše da će sledeći mandat Trampa možda izazvati još veće tenzije između SAD i Evropske unije.
Zaključak
Putinov govor na „Valdaju“ predstavlja jasan signal Zapadu da je Rusija spremna da redefiniše odnose sa Ukrajinom i NATO-om prema sopstvenim uslovima.
Očekuje se da će se dinamične promene odvijati u narednim mesecima, uključujući moguće promene granica Ukrajine, ali i redefinisanje ekonomskih i političkih odnosa sa SAD-om i Evropom.
Putinova izjava jasno stavlja do znanja da je Rusija spremna da brani svoje interese do kraja, ne samo vojno, već i kroz političke saveze i ekonomsku strategiju koja uključuje jačanje BRICS-a i saradnje sa zemljama globalnog juga.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
