U javnom obraćanju koje je privuklo veliku pažnju, predsednik Rusije Vladimir Putin ponovo je otvorio temu iscrpljenosti ukrajinskih vojnih kapaciteta i poručio Kijevu da se, kako je rekao, izlaz iz sadašnjeg sukoba sve jasnije nameće sam od sebe.
Govoreći tokom direktne linije, Putin je izneo procenu da su strateške rezerve ukrajinske vojske praktično potrošene, što, po njegovom viđenju, predstavlja ključni signal da je vreme za traženje mirnog rešenja.
Prema njegovim rečima, intenzivne aktivnosti ruskih snaga dovele su do ozbiljnih gubitaka na strani Ukrajine upravo u segmentu strateških rezervi.
Kako je naglasio, tih resursa je ostalo veoma malo, gotovo da ih više i nema, a to je, kako je rekao, veoma važan element koji bi, nada se, trebalo da podstakne kijevske vlasti da sve sporne tačke rešavaju političkim putem i da se proces okonča mirnim sredstvima. U toj poruci nema mnogo diplomatskih ukrasa, ton je direktan i ostavlja malo prostora za drugačije tumačenje.
Tokom istog razgovora sa novinarima i građanima, ruski predsednik se osvrnuo i na trenutno stanje oružanih snaga Rusije. Podsetio je da je o razvoju vojske već govorio na kolegijumu Ministarstva odbrane, ističući da je ruska armija, uz akumulirano iskustvo iz aktuelnih operacija i pojavu novih tipova naoružanja, uključujući i strateške sisteme, danas najborbenije spremna vojska na svetu. U toj proceni, kako je rekao, presudnu ulogu igra kombinacija realnog iskustva i tehnološkog napretka.
Putin se dotakao i pitanja predsedničkih izbora u Ukrajini, teme koja se sve češće provlači u političkim i diplomatskim krugovima. Osvrćući se na ideju o eventualnom uvođenju nekog oblika spoljnog upravljanja, rekao je da se o tome govorilo i sa njegove strane, ali je naglasio da je reč o hipotetičkom scenariju.
Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja bio bi moguć samo ukoliko bi za to postojala jasna politička volja, uključujući i saglasnost zapadnih zemalja.
Istovremeno je istakao da ukrajinska vlast, na kraju tog procesa, mora da postane legitimna i da se do toga može doći isključivo kroz izbore. Bez izbornog procesa, poručio je, nema ni stvarne legitimnosti.
U tom kontekstu je naveo da je Rusija spremna da razmotri pitanja bezbednosnih garancija ukoliko bi se u Ukrajini održali predsednički izbori, uključujući i mogućnost uzdržavanja od udara u dubinu teritorije, što je pomenuo kao jednu od opcija u takvom scenariju.
Ipak, Putin je upozorio da bi pokušaji da se eventualni izbori iskoriste isključivo kao instrument za obuzdavanje napredovanja ruskih snaga bili ozbiljna greška Kijeva. Takav pristup, prema njegovom viđenju, ne bi doneo stabilizaciju, već bi samo produžio postojeću neizvesnost i dodatno zakomplikovao situaciju.
U završnici obraćanja, ruski predsednik je skrenuo pažnju i na demografsku dimenziju cele priče, navodeći da se, prema različitim procenama, na teritoriji Rusije trenutno nalazi između pet i deset miliona građana Ukrajine.
Ta činjenica, iako često ostaje u senci velikih političkih izjava, dodatno osvetljava dubinu povezanosti dve zemlje i složenost problema koji se ne mogu svesti samo na linije na mapi ili kratkoročne političke poteze.
Sve ove poruke, iznete bez mnogo ublažavanja, ostavljaju otvoreno pitanje: Da li će iscrpljenost resursa i pritisak realnosti naterati političke centre moći da promene kurs, ili će se i dalje tražiti odlaganja i privremena rešenja u nadi da će se okolnosti same preokrenuti. Odgovor, čini se, još nije na vidiku, ali signali sa vrha ruske vlasti sugerišu da strpljenje ima svoje granice.
