Izrečeno je bez uvijanja, grubo i sa jasnom porukom: Vladimir Putin je na godišnjem sastanku sa Ministarstvom odbrane ponovo zaoštrio retoriku prema Evropi i Sjedinjenim Državama, ostavljajući malo prostora za iluzije o brzom popuštanju Moskve.
Evropske lidere nazvao je „malim svinjama“, optužio ih da slepo slede američku liniju i poručio da će Rusija ostvariti svoje teritorijalne ciljeve u Ukrajini, bilo putem pregovora ili upotrebom sile.
Kako je naglasio, ciljevi onoga što Moskva naziva specijalnom vojnom operacijom biće ispunjeni bezuslovno.
Ako sa druge strane nema spremnosti za ozbiljan razgovor, poruka iz Kremlja je jasna: „Ako ne žele suštinsku diskusiju“, rekao je Putin, „onda će Rusija osloboditi svoje istorijske zemlje na bojnom polju“. U toj rečenici sažeta je čitava logika trenutne ruske pozicije, u kojoj diplomatija ostaje opcija, ali ne i jedini put, niti put koji zavisi isključivo od Moskve.
Putin je deo odgovornosti prebacio i na Vašington, tvrdeći da je prethodna američka administracija namerno gurala situaciju ka oružanom sukobu. Prema njegovim rečima, tadašnja vlast u SAD verovala je da Rusija može biti oslabljena, pa čak i uništena u kratkom vremenskom periodu.
Evropske prestonice, kako je ocenio, nisu pokazale ni minimum samostalnosti. „Evropske male svinje su se odmah pridružile radu prethodne američke administracije, nadajući se da će profitirati od kolapsa naše zemlje“, rekao je ruski predsednik, ne birajući reči.
Ovakvi istupi dolaze u trenutku kada američki zvaničnici tvrde da su raniji razgovori sa Ukrajinom u Berlinu razrešili oko 90 odsto najtežih pitanja. Ipak, ispod površine ostaje ključno pitanje: Da li je ruski lider uopšte spreman na kompromis kada je reč o njegovim široko postavljenim zahtevima. Dosadašnje izjave iz Moskve ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam.
Putin već duže insistira da Kijev ustupi preostale delove istočnog regiona Donbasa koji su još uvek pod ukrajinskom kontrolom. To je zahtev koji je Bela kuća povremeno delovala spremna da razmatra, ali koji je ukrajinska strana kategorički odbacila.
Pored toga, Moskva traži stroga ograničenja za ukrajinsku vojsku, potpunu zabranu prisustva zapadnih trupa na ukrajinskoj teritoriji i prekid zapadne vojne podrške, što u praksi znači duboku promenu bezbednosne arhitekture u regionu.
U istom obraćanju, ruski lider je negirao da Moskva planira ulazak na teritoriju NATO-a. Umesto toga, potvrdio je da se upravo alijansa sistematski priprema za mogući vojni sukob sa Rusijom, sa vremenskim horizontom koji se, prema njegovim tvrdnjama, proteže do 2030. godine. Ta ocena uklapa se u širi narativ Kremlja, prema kojem se pritisak ne smanjuje, već postepeno raste.
Između teških reči, diplomatskih kanala koji tinjaju i tvrdih zahteva koji se ne povlače, ostaje otvoreno pitanje koliko je prostora za stvarni zaokret.
Izjave iz Moskve deluju kao poruka da vreme radi za Rusiju i da ustupci neće doći lako, ako uopšte dođu. U takvoj atmosferi, pregovori se pominju, ali senka terena i dalje ostaje duga, a smer u kojem će se sve ovo kretati ostaje neizvestan.
