Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina Poljskoj o obnovi isporuke gasa putem gasovoda Jamal–Evropa izazvao je oštre reakcije u Varšavi i širu raspravu o energetskim odnosima između Rusije i Evropske unije.
Putin je tokom samita Visokog evroazijskog ekonomskog saveta istakao da Rusija nije odustala od izvoza energenata u Evropu, uprkos napetostima i sankcijama koje su nametnute Moskvi.
Međutim, predlog da se gasovod Jamal–Evropa ponovo aktivira, što bi omogućilo transport ruskog gasa kroz Poljsku, naišao je na odlučno odbijanje poljske strane.
Gasovod Jamal–Evropa, koji je decenijama igrao ključnu ulogu u snabdevanju Evrope ruskim gasom, prestao je sa radom 2022. godine usled političkih tenzija i odluke Poljske da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata.
Prvog januara 2025. godine ističe sporazum o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu, što dodatno komplikuje situaciju na evropskom tržištu gasa.
U tom kontekstu, Putinov predlog dolazi kao pokušaj da se ponovo uspostavi energetska saradnja sa Evropom, ali pod uslovima koji su trenutno neprihvatljivi za Varšavu.
Poljski novinari i stručnjaci su predlog ocenili kao politički manevar Moskve da unese razdor među evropske zemlje. Izvori iz poljskog portala O2.pl navode da je ponuda obnove transporta gasa kroz Poljsku deo šire ruske strategije „podeli pa vladaj“, gde se koristi jeftin energent kao sredstvo pritiska na zemlje EU da ublaže sankcije protiv Rusije.
Poljski zvaničnici smatraju da bi prihvatanje takve ponude značilo povratak energetskoj zavisnosti od Rusije, čime bi bile ugrožene političke i ekonomske strategije Poljske i Evropske unije.
„Poljska je svesno donela odluku da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, čak i po cenu viših troškova. Povratak na staro bio bi protiv svih naših napora u proteklim godinama,“ izjavio je jedan od poljskih analitičara.
Takođe, Varšava je istakla da trenutno snabdevanje gasom iz Norveške i kroz terminale za tečni prirodni gas predstavlja skuplju, ali politički pouzdaniju alternativu.
Poljski stručnjaci upozoravaju da bi prekid tranzita gasa kroz Ukrajinu mogao naneti ozbiljnu štetu zemljama poput Mađarske i Slovačke, koje se oslanjaju na ruski gas.
S druge strane, Poljska je uložila znatna sredstva u diversifikaciju izvora energije, uključujući izgradnju terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa i povećanje kapaciteta gasovoda koji povezuju zemlju sa Norveškom.
Iako je cena norveškog gasa znatno viša od ruskog, Poljska tvrdi da je politička nezavisnost vredna tog troška.
Putinov predlog ne treba posmatrati isključivo kroz ekonomski prizmu, već i kao deo šire političke strategije Moskve. Ovim potezom Rusija pokušava da istakne svoju spremnost na saradnju, istovremeno testirajući jedinstvo Evropske unije u kontekstu sankcija i energetske politike.
Poljski stručnjaci tvrde da Rusija koristi energetsku politiku kao sredstvo za postizanje geopolitičkih ciljeva, podsećajući na ranije situacije gde je jeftin gas služio kao alat za postizanje političkih ustupaka.
Putinov predlog izazvao je polemiku ne samo u Poljskoj već i širom Evrope. Dok Poljska i baltičke zemlje ostaju čvrste u svom stavu protiv obnove saradnje sa Rusijom, pojedine zemlje poput Mađarske i Slovačke mogle bi se suočiti sa ozbiljnim energetskim problemima ako tranzit kroz Ukrajinu bude obustavljen.
Takva situacija mogla bi oslabiti evropsko jedinstvo i povećati pritisak na EU da pronađe alternativne izvore energije ili revidira svoj pristup prema Moskvi.
Predlog Vladimira Putina Poljskoj predstavlja još jedan izazov za evropsku energetsku politiku i političko jedinstvo. Dok Moskva nastoji da prikaže svoju spremnost na saradnju, Varšava i njeni saveznici u EU u ovom predlogu vide pokušaj destabilizacije i narušavanja evropske solidarnosti.
U narednim mesecima, pitanje tranzita gasa biće ključno za odnose Rusije i Evrope, ali i za definisanje buduće energetske strategije Evropske unije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
