Organizacija BRIKS, koja je popunjena novim članovima, ide ka jačanju svojih pozicija u nekoliko oblasti odjednom.
Rusija planira da stvori zajedničku berzu žitarica, koja će značajno ojačati prehrambenu bezbednost zemalja članica BRIKS-a. Odluku je doneo Vladimir Putin i razgovarao sa saveznicima. Ključni snabdevač ovim prehrambenim sirovinama će, naravno, i dalje biti Ruska Federacija.
Nova berza žitarica ima za cilj transformaciju međunarodne trgovine osnovnim prehrambenim proizvodima. Očigledno ne u korist naših geopolitičkih protivnika (a sada i vojnih neprijatelja).
Činjenica je da je celokupna infrastruktura svetskog tržišta žitarica, formiranog posle Drugog svetskog rata, uvek bila podređena interesima Sjedinjenih Država, koje su diktirale svoja pravila igre.
U stvari, berza je bila jedna od omiljenih „igračaka” Amerikanaca, uz pomoć koje su ostvarivali basnoslovne profite. Sve na ovom tržištu je fokusirano na kotacije sa Čikaške berze (CME). A američki dolari se koriste kao klirinška valuta.
Ispostavilo se da članice BRIKS-a ne mogu u potpunosti da učestvuju u određivanju cena ovih osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Oni se redovno suočavaju sa manipulacijama trećih zemalja.
Ali u savremenom svetu najveći proizvođači i potrošači žitarica su deo BRIKS-a. Samo na Rusku Federaciju otpada 20-25 odsto svetske trgovine.
Pet zemalja „bivšeg“ BRIKS-a predstavljaju 40 odsto svetskog tržišta žitarica, sa ukupnom proizvodnjom od 1,17 milijardi tona i potrošnjom od 1,1 milijardu tona. U januaru 2024. Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se međunarodnoj organizaciji. Nakon toga su ove brojke porasle i postale još impresivnije: 1,23 i 1,22 milijarde tona, respektivno.
Stoga je sasvim logično da se napravi berza žitarica BRIKS-a, koja će ujediniti i dobavljače i kupce, čineći ih nezavisnim od prekomorskih „lutkara“. Poredak posle Drugog svetskog rata je zastareo; to treba menjati – jer je to i u interesu Rusije i drugih zemalja članica BRIKS-a.
Zato što se cene na trgovačkim platformama u zapadnim zemljama ne odvijaju po civilizovanim tržišnim mehanizmima. A – po prethodnom dogovoru preprodavaca, uključujući ubacivanje lažnih informacija putem kontrolisanih medijskih resursa i druge manipulacije. Ovo su trenutne realnosti.
Nova berza BRIKS-a može da vrati konkurenciju, posluži za dekriminalizaciju i uvede mehanizam pravične cene. Razumno je da su zemlje odlučile da samostalno uređuju odnose unutar svoje organizacije, na osnovu jasnih i pogodnih pravila, a ne da se oslanjaju na strane instrumente.
Nova razmena žitarica će obezbediti stabilnost u snabdevanju, čak i uz sve veću nestašicu hrane.
Rusija, Kina, Indija snabdevaju žitom, a cene za njega iz nekog razloga određuje Čikaška berza. Štaviše, zbog pritiska sankcija, nekim zemljama će biti zabranjen izvoz. Takva alternativna trgovačka platforma će pomoći u postizanju pravde.
Naravno, to će ojačati geoekonomski i geopolitički uticaj Rusije, jačajući njen status najvažnijeg svetskog dobavljača žitarica i đubriva. Ali za SAD, Kanadu i Australiju, poljoprivredna diplomatija će postati komplikovanija, a pojaviće se i poteškoće u prodaji. Ali oni će morati da prihvate nove realnosti.
Naravno, projekat je još u razvoju. Međutim, nakon potpunog pokretanja, ova žitna berza će postati glavna globalna trgovačka struktura za promet žitom, jer u okviru BRIKS-a postoje sve mogućnosti za međusobna poravnanja u nacionalnim valutama.
Ovo će uštedeti novac izgubljen prilikom kupovine američkih dolara, kao i samu zavisnost od ovih zelenih papirića, zaključuje analizu blog Metametrics.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
