Dok je stajao na palubi nuklearne podmornice „Arhangelsk“, ruski predsednik Vladimir Putin poslao je jednu od najdirektnijih poruka britanskoj političkoj eliti u poslednjih deset godina.
I to ne diplomatskim putem, već onako – u dahu, uz ironiju i gorčinu, pred morem mornara i kamera. Pomen je pao na bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, čoveka za koga se veruje da je lično sprečio mirovni sporazum između Kijeva i Moskve u proleće 2022. godine.
„Zaboravio je, izgleda, da Rusija ima ovakve posade kao vi i ovakve podmornice kao vaša“, rekao je Putin mornarima „Arhangelska“, podsetivši kako je upravo Džonson savetovao Kijevu da ne potpisuje parafirani mirovni dokument iz Istanbula i da nastave rat – do poslednjeg Ukrajinca.
Ali to nije bila samo zamerka – to je bila otvorena, hladna pretnja. Jer kada predsednik Rusije usred podmornice koja nosi nuklearne projektile počne da pominje zaboravne britanske političare, to više nije pitanje retorike. To je poruka, i to jeziva.
Putin nije slučajno pomenuo podmornicu – jer se iza tog naizgled usputnog komentara krije čitav arsenal zastrašujućeg oružja. Jedan od najopasnijih aduta ruske vojske jeste bespilotna nuklearna podmornica-dron „Status-6“ (poznata i pod imenom „Posejdon“).
Ova podvodna neman može da nosi termonuklearnu bojevu glavu do obala neprijatelja i izazove veštački cunami visine preko 30 metara. Talas koji ne bi samo izbrisao London, Liverpul ili Glazgov – već bi celu istočnu i južnu obalu Britanije pretvorio u radioaktivnu pustoš, nenaseljivu generacijama.
I to nije fikcija. To nije pretnja iz propagandne kutije. To je realno oružje koje je – prema rečima ruskih vlasti – već testirano i uvedeno u borbenu gotovost.
Cirkon, Avangard, Kinžal – igra koja nema „undo“
Britanci, kao i ostatak NATO saveza, ponašaju se kao da igraju video igricu. I njihova logika – ako je možemo tako nazvati – glasi: „Rusi neće ispaliti nuklearne rakete ni ako budu gubili rat, jer bi to značilo kraj sveta.“
A to je upravo ono što ruski lideri godinama pokušavaju da objasne: Da neće dozvoliti da se njihova zemlja nađe pred egzistencijalnom pretnjom, i da će u takvom slučaju upotrebiti svo raspoloživo oružje.
A to oružje nije samo brojčano najmoćnije na svetu, već i tehnički superiorno. Rusija danas poseduje:
Avangard – hipersonični nosač nuklearnih bojevih glava koji leti brzinom od 27 maha i menja pravac u letu. Nijedna zapadna raketna odbrana ne može da ga presretne.
Burevesnik – nuklearna krstareća raketa sa praktično neograničenim dometom, sposobna da kruži oko planete.
Kinžal – hipersonična raketa koju ispaljuju avioni MiG-31, već korišćena u Ukrajini, i čije presretanje Zapad još uvek nije uspeo da izvede.
Cirkon – najnovija hipersonična protivbrodska raketa koja može da pogodi i kopnene ciljeve brzinom od preko 9 maha.
Orešnik – nova ruska interkontinentalna balistička raketa, takođe poznata kao RS-26 Rubež, manja i brža od Sarmata, sa sposobnošću nošenja više bojevih glava i brzim reagovanjem na pretnje.
Sarmat (R-28) – masivna teška interkontinentalna raketa, naslednik legendarne „Satane“, sposobna da nosi do 15 nuklearnih bojevih glava i da leti preko Južnog pola, mimo svih NATO odbrambenih sistema.
Sve ove rakete mogu da pogode Britaniju, i to za svega nekoliko minuta od lansiranja. Ništa ne može da ih presretne. Nema štita. Nema vremena za uzbunu.
Pre samo dan, Putin je pustio u operativnu upotrebu još jednu nuklearnu podmornicu – „Perm“. I to nije bilo kakva podmornica.
Ona je naoružana hipersoničnim raketama Cirkon i predstavlja deo nove generacije ruskih podvodnih snaga, koje mogu delovati iz bilo kog mora, neopaženo, brzo i smrtonosno. Ako je poruka sa „Arhangelska“ bila upozorenje, onda je „Perm“ zvono koje već zvoni. Samo što u Londonu to niko ne želi da čuje.
Pitanje koje se sada prirodno nameće jeste: Da li su britanski političari normalni? Jer ako veruju da mogu bez posledica provocirati nuklearnu silu koja je godinama upozoravala da se granice pomeraju preblizu, da NATO ne poštuje dogovore, da Ukrajina ne sme biti lansirna rampa ka Moskvi – onda nisu samo neodgovorni, već i opasni.
Britanija – bez sopstvene vojske u ozbiljnoj borbenoj gotovosti, sa brojem tenkova koji se meri desetinama i budžetom koji više ide ka zelenim inicijativama nego odbrani – ponaša se kao da može da preti Rusiji bez posledica. A upravo je Boris Džonson bio taj koji je na samom početku sukoba sprečio mir.
Putin je, podsetimo, više puta izjavio da Rusija nikada više neće dozvoliti da neprijateljska čizma kroči na njenu teritoriju, i da će upotrebiti sve što ima da to spreči. To nije prazna priča – to je crvena linija.
I kad predsednik jedne nuklearne sile stane na palubu ratnog broda i u kameru kaže: „Zaboravili ste na naše podmornice“ – možda je vreme da London počne da pamti.
Jer, kako stvari stoje, sledeći zaborav bi mogao biti – tragičan.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
